Дан матерњег језика: Образовање у Србији на албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском

Истиче се важност неговања матерњег језика као кључног елемента идентитета сваког појединца. Истовремено, истиче се да је обавеза државе да обезбеди све услове за остваривање овог прокламованог циља у пракси.

Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним или мањинским језицима Савета Европе, што је изразила жељу да допринесе заштити и очувању мултикултурализма и вишејезичности у Србији и Европи.

Ратификацијом овог међународног правног акта, посвећеног заштити и унапређењу мањинских језика, наша држава се обавезала да штити све језике којима се служе припадници националних мањина, у образовању, медијима, управним и судским поступцима, економском, друштвеном и културном животу. Ова права, која прописује и Устав Србије, имају разноврсну примену у пракси.

Свесна значаја образовања на матерњем језику у контексту очувања језика националних мањина, Србија обезбеђује, поред наставе на српском језику, целокупно образовање на матерњем језику на још осам језика: албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском.

Осим тога, још осам језика се изучава у оквиру наставног предмета Матерњи језик са елементима националне културе: буњевачки, влашки, македонски, немачки, ромски, словеначки, украјински и чешки језик, при чему приближно 60.000 деце похађа наставу на мањинским језицима на свим нивоима образовања.

Право на информисање на језику националне мањине остварује се у штампаним и електронским медијима. На мањинским језицима се издају новине, часописи, публикације, зборници, а електронски медији, радио и телевизија, емитују програме на језицима националних мањина, док се, у новије време, језици националних мањина користе као средство информисања и уопште јавне комуникације на интернет порталима и друштвеним мрежама.

У Србији је, поред српског језика, у службеној употреби још 12 језика националних мањина, док су влашки и ромски језик у службеној употреби у појединим насељеним местима.

Србија се поноси политикама мултикултуралности које постоје, нарочито у погледу вишејезичности у јавности. То је друштвена и културна вредност, која никада не сме бити доведена у питање или оспоравана, већ мора да се негује и стално развија, што су и праксе власти у нашој земљи.

Генерална скупштина УНЕСКА је 1999. године прогласила 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Дакки, у Источном Пакистану, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

УНЕСКО указује на чињеницу да је језичка разноликост све угроженија и да више од 40 одсто светског становништва нема приступ образовању на језику који говори или разуме.