Данас је Богојављење

Старокалендарске православне цркве славе један од највећих празника у хришћанству Богојављење - Епифанија, Теофанија, када се прославља крштење Христово на Јордану, од стране св. Јована Крститеља. Новокалендарци су га славили 6. јануара. Крштење Христа бележе сва четири јеванђелиста, а апостол Лука наводи да му је тада било око тридесет година.

Дошавши из недалеке Јудејске пустиње, свети Јован је на реци крстио многе, ради очишћења од греха и поновног, духовног рођења, позивајући их на покајање. Христос је дошао из Галилеје, да би и сам био крштен. Тада се десило Богојављење: када је Исус изашао из воде, по јеванђељу, отворила су се небеса и појавио се Дух свети у виду голуба, који је сишао на Њега. Глас одозго је говорио: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи!

Празник је познат још из апостолских времена, а у другом веку помиње га и свети Климент Александријски.

У храмовима обавља се чин великог освећења воде, коју верници носе својим кућама, њоме кропе своје домове и чувају је као лек током целе године. У свечаностима је у Србији некада учествовала и војска, запамћене су величанствене литије кроз градове, у којима су биле заступљене са својим заставама разне организације, друштва и школске установе.

Увече, уочи празника, хришћани се већ поздрављају са "Бог се јави!", уз одговор "Ваистину се јави!" и труде се да до поноћи остану будни, верујући да се тада отвара небо, када се свака жива вода освећује и да ће им тада Бог, након молитве напољу, услишити богоугодне жеље.

Нема православног храма у коме није приказано Богојављење на иконостасу или на фрескама. Некада се на овај дан обзнањивало када се има славити Ускрс те године. Право да то установљава, по одредбама васељенског сабора, имала је за целу Цркву Александријска патријаршија.