Дечак који је оперисао тумор остаје без крова над главом!

Овај ученик трећег разреда Техничке школе “15. мај” из Прокупља, којем сваког тренутка може да се врати болест и његови родитељи Јасмина и Горан Стојановић и даље се боре за кров над главом.

За сада још увек живе у једнособном, изнајмљеном стану у Прокупљу. Новца више немају, јер је недавно и Горан остао без посла, те су одлучили још једном да се обрате за помоћ путем медија и апелују на све добре и хумане људе да им помогну.

- Муж је остао без посла, правио је подлоге за пицу код приватника. Радите и мучите се, на крају када затражите парче хлеба, дају вам отказ. Тако је то јер им се може. Од социјалног примамо 10.000, а дажбине плаћамо 15.000 динара. Немамо одакле да платимо кирију када он не ради више. Сваког тренутка може да се деси да останемо на улици са болесним дететом – почиње причу за Телеграф Јасмина Стојановић, и додаје:

- Ако ништа друго, овде бар имамо нормалне услове за живот, а то нам је преко потребно због Милошевог стања. Но, то нам није једини проблем. Плаче ми се док причам ово… Син нам је болестан, имао је три операције до сада. Пре годину дана откривен је тумор и на другој страни вилице – уз јецај прича Јасмина.

Милош је имао прву операцију 13. октобра 2004. на Клиници за максилофацијалну хирургију на ВМА у Београду, када му је одстрањен тумор са једне стране вилице. Од тада, па све до 2013. године, Милош је редовно посећивао клинику због неопходних контрола, када му је у марту исте године, откривен тумор и на другој страни вилице. Половином априла, примљен је у болницу, али убрзо је враћен кући. Након месец дана, 20. маја, оперисан је уз локалну анестезију.

Да прича буде тежа, када је имао 12 година Милош је пао у дворишту породичне куће и том приликом поломио ногу. Тада је утврђено да има и недостатак калцијума, због чега су његове кости шупље и лако ломљиве. Пре четири године урађена му је вишечасовна операција десног колена која је резултирала постављањем металног ојачања, а након које Милош више није био у стању нормално да обавља физиолошке потребе.

Поред нерешеног стамбеног питања и свих неопходних путних трошкова, Јасмина истиче да, без нечије помоћи, њен супруг и она не могу финансијски да покрију месечне трошкове.

- Немамо помоћ ни од кога. Пријатеље немамо, а од оних којима смо се прво обратили и који би требало да нам помогну, остало је само пуко обећање. Обећавали су нам и посао али ништа од тога нису испунили. Не знам шта више да кажем нити шта ће бити са нама ако на улицу останемо – каже тужна мајка додајући да дечак нема шта да једе, да се ни са ким не дружи и тугује.

- Упркос свему, Милош је врло добар ђак и нема ниједан неоправдани изостанак – наводи Јасмина апелујући још једном на све који могу да јој помогну.

Жиро-рачун за помоћ Милошу Стојановић:
Agricole банка
330-4700100324934-62