Дипломац са Берклија напустио Србију: "Овде се цене САМО ПАРТИЈСКА КЊИЖИЦА И ВЕЗЕ"

Предраг Симовић музиком се бави 20 година, а 2000. године је добио стипендију за студије на Берклију.

- Од 2008. у Нишу сам тражио посао и добио сам одговоре који су ме разочарали и показали да Србија као земља и друштво није спремна да се мења. За мене није било места да радим у некој средњој или вишој школи, као ни на факултету музичких уметности јер је приоритет било запослити партијске кадрове, оне са породичним везама и, наравно, оне који су за посао спремни да плате - почиње причу Предраг.

Симовић живи у Бостону и каже да је ситуација далеко од идеалне јер је потребно пуно новца да би се водио пристојан живот. Одлучан је да остане због своје каријере џез музичара. У овом тренутку највише зарађује од часова и од свирки, а помажу му и пријатељи.

- Захваљујући помоћи пријатеља успевам да преживим, да се снађем и завршавам ствари због којих сам дошао овде, а то је џез музика. Научио сам да живим и са хиљадама долара месечно прихода и са нула долара, тако да пристојна зарада за мене има вероватно много другачије значење у односу на већину људи у нашој земљи који се муче да саставе крај са крајем - наставља Предраг.

 Стекао сам утисак да се музичке школе код нас завршавају да би се свирале тезге по кафићима и клубовима, што је жалосно Предраг Симовић, професор џез гитаре са дипломом Берклија

Иако ни у Бостону нема стално запослење, одлучније је да покуша да изгради своју каријеру и изда албум. Родни Ниш воли, али је у периоду након Берклија, од 2008. до прошле године, схватио је да у Ниш иде у неком другом правцу.

- У граду има премало музичара који истински свирају џез музику. Школски систем је застарео и потребно је понудити модернији вид наставе који ће много више заинтересовати ђаке и усмерити их да пронађу свој глас у музици. Стекао сам утисак да се музичке школе код нас завршавају да би се свирале тезге по кафићима и клубовима, што је жалосно - закључује Предраг.

Поносан на Нишвил

- Поносан сам што мој град има Нишвил, па ко зна, можда се једном и све то обистини и мој град постане престоница џез музике током целе године а не само за време фестивала - каже Предраг.