До ових села само теренским возилима

"Мени је жена осам пута оперисана и јучче нисам могао да је одбацим до лекара", каже Петар Милићевић, Праветица.

"Не можемо до лекара да одемо. Годину дана нисам била у Прокупље код лекара. Не могу да одем болесна сам", каже Слађана Вукадиновић, Матарова.

"Џак брашна не може да се дотера овде. Болеснике на можемо да одвеземо до лекара. Овде имамо и слепих.  Свега је остало 17 насељених кућа са 43 житеља у селу Матарова", каже Илија Комненовић, Матарова.

У ова два села живи и деветоро деце. Њих седморо до школе пешаче и по више километара.

"Лош пут, рупе, киша пада, блато, једва дођемо до школе", каже Јелена Кујовић, ученик седмог разреда.

"Ја једва савладам ове препреке, лош је пут и пешке до школе путујем сам. До школе путујем два и по километара", каже Светислав Кујовић, ученик трећег разреда.

У тридесетак села дуж административне линије са Косметом, једва живи стотинак домаћинстава. Кажу многи су се одселили трбухом за крухом, јер овде без пута и основних услова за живот готово је немогуће опстати.

Како би задржала становништво, локална самоуправа ради на сређивању путне инфраструцтуре у планинским селима, којима због миграције прети изумирање. Протекле године насуто је и асфатирано је више од стотину километара путева, а за више кажу нису имали пара.

"Планирамо, али морамо да сачекамо конкурсе Министрства за привреду, јер заиста су то мало веће инвестиције и са нашим буџетом не можемо да радимо без помоћи, јер општина Куршумлија је мало карактеристична, једна од највећих општина 952 квадратна километра", каже председник општине Куршумлија Радољуб Видић.

До 92 села куршумлијске општине води 800 километара локалних некатегорисаних путева које треба уредити.