Јад и беда: Село са само једним ђаком

Број првака у Општини Куршумлија ове године мањи је за трећину. Зато је шанса да се образују пружена и онима у најудаљенијим селима. Није реткост да су школе отворене само због једног ђака. Учитељица из Крагујевца, коју је потрага за послом довела у село Мерћез, и мала Анђелина која је у том крају једино дете, саме су у школи која је некада имала 800 ђака.

Отац Анђелину Вукосављевић сваки дан довози из десетак километара удаљеног села Бабице, подно Копаоника, у школу у Мерћезу. Свог јединог ђака, испред школе, дочекује учитељица.

"Много волим да идем у школу и волим моју учитељицу јер је лепа. Волела бих да имам другаре и другарице, али шта да радим кад сам сама", прича Анђелина.

Учитељица Бојана Величковић, у потрази са послом, у Мерћез је дошла из Крагујевца. За Анђелину, која живи само са оцем, и једино је дете у околних пет села, учитељица је и мајка и другарица.

"То је један приснији однос, ближи однос. Она је раније пошла у школу, са шест година и три месеца, али је јако бистра, паметна, јако усредсређена, јако добро дете", каже учитељица

Момир Вукосављевић каже да жели дете да ишколује и изведе на прави пут.

Уз 105 километара дугу административну линију са Косметом, у Куршумлијској општини има 20 села. Млади су углавном напустили ове крајеве, тако да у школама има само једанаест ђака.

У односу на прошлу годину, број првака у општини Куршумлија, смањен је за трећину, али је задржан број истурених одељења где год је било потребе.