Поводом „Петиције за ревизију изучавања теорије еволуције“ огласио се и део професора Богословског факултета

ЈАВНИ АПЕЛ

Поводом иницијативе групе грађана да се изврши „ревизија изучавања теорије еволуције у нашим школама и факултетима“ осећамо обавезу и потребу да јавности и надлежним институцијама представимо следеће ставове:

1. Подсећамо да ниједна од институција којима је поменута петиција упућена (Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Одбор за образовање, науку и технолошки развој Народне скупштине Републике Србије, Српска академија наука и уметности, Савети Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Бањој Луци) немају надлежност да задиру у ма коју научну област и врше „ревизију“ онога што се унутар ње има сматрати за научну теорију и као такво бити изучавано и предавано ђацима и студентима.

2. Подсећамо да иницијативе за сличне „ревизије“, као што би требало да је познато свима који се науком баве, не могу потећи од скупине грађана (ма колико она била велика, а њени чланови угледни), већ једино и искључиво од саме науке, тј. дате научне области (у овом случају: биологије) односно од научне заједнице експерата компетентних у том домену истраживања. Пут за овакву ревизију је дугачак и добро утабан вишевековном научном праксом која је и омогућила научни прогрес у чијим благодетима данас понекад уживамо, а зове се научни рад. Сваки од потписника има прилику да приљежним научним радом, на основу мноштва „доказа“ које су навели на две штампане стране, постулира нову теорију која ће, уколико стекне одобрење научне заједнице, заменити теорију еволуције. Но, пошто је пут (жељене) „ревизије“ научних теорија само један (тј. горе поменути), заобилазнице и пречице (у виду петиција) морају се, наравно, безусловно одбацити.

3. Сходно претходно реченом, констатујемо да је теорија еволуције једина тренутно научно прихваћена теорија која објашњава развој живота на Земљи. Без обзира на приговоре који јој се могу упутити и потешкоће које има приликом објашњавања појединих феномена у историји развоја живота, тренутно не постоји ниједна плаузибилна алтернативна научна теорија која би могла да је замени. Из тог разлога, сматрамо да у програму наставе биологије, на свим образовним нивоима, не постоји ништа што би тренутно могло да замени теорију еволуције или да барем буде представљено као њена једнако плаузибилна алтернатива.

4. С тим у вези, подсећамо на став, широко прихваћен од научне заједнице теолога широм света, да не постоји никаква „библијска теорија стварања“ која се може схватити као научна теорија која би, као таква, представљала научну алтернативу теорији еволуције. Из тог разлога, сматрамо да не постоји ниједан разлог због кога би се, у оквиру наставе из биологије, физике, антропологије или географије (а подсећамо да се, једнако као и за развој живота, „теорије“ из свих ових наука могу пронаћи у Светом Писму), изучавала светописамска нарација која се, наизглед, бави истим питањем као и поменуте науке. Свето Писмо, дакле, није, нити може бити, схваћено као уџбеник или коначни арбитар било које научне дисциплине. Притом, текстови о стварању из Књиге постања чак ни жанровски не одговарају научном тексту. Схватање Светог Писма као последњег критеријума истине сваке појединачне науке потиче из (теолошки неутемељене) идеологије америчког креационизма. Због свега тога, уверени смо да алтернатива једној научној теорији може бити само друга научна теорија.

5. С друге стране, библијска нарација о стварању, као и много шта друго, може и треба да се изучава, у основним и средњим школама, у оквирима наставе из веронауке, књижевности, уметности, философије и сл, као и у оквирима одговарајућих високошколских програма. Та врста образовања доноси важну и преко потребну лепезу сазнања о хришћанском схватању Бога, света и човека, а уз то и систем вредности који игра важну улогу у образовању и васпитању деце. Хришћанска вера у тројичног Бога, који је слободни творац света и живота, уопште није (нужно) у сукобу са теоријом еволуције.

6. Баш као што хришћанско тумачење Светог Писма на пољу биологије не може понудити ваљану научну алтернативу, ни биологија (физика, или антропологија) не може понудити ваљану религијску алтернативу хришћанском учењу о Богу, човеку и свету. Сваки сличан покушај, какав се може срести међу бројним заступницима сцијентизма, будући заснован на темељном неразумевању, принципијелно одбацујемо.

7. На основу претходне три тачке, изражавамо начелно уверење у вредност очувања аутономије научних дисциплина, као и уверење да наставни програм из веронауке, биологије, физике (и других природних наука) није у међусобном конфликту који зато не треба вештачки и по сваки цену изазивати.

У светлу свега претходно реченог, апелујемо на надлежне институције, првенствено Народну скупштину и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, да не реагују на поменуту петицију покретањем икаквог процеса који би довео у питање изучавање теорије еволуције у оквирима основног, средњег и високог образовања у Републици Србији. Само на тај начин ће бити обезбеђена вредност и аутономија науке, која, како се у споменутој петицији с правом истиче, „не сме бити затворена у оквире догме и идеологије“.

У Београду, 9. маја 2017.

 Потписници

епископ др Максим Васиљевић, редовни професор

протопрезвитер др Владан Перишић, редовни професор

др Предраг Драгутиновић, ванредни професор

ђакон др Здравко Јовановић, доцент

презвитер др Александар Ђаковац, доцент

презвитер др Зоран Деврња, доцент

др Марко Вилотић, доцент

др Андреј Јефтић, доцент

презвитер мср Вукашин Милићевић, асистент

мср Ненад Божовић, асистент

vidovdan.org