Јавно декларисани геј: Није лако чути од родитеља да вас се одриче

*Драган Марковић Палма изјавио је да нема гејева у Влади и Скупштини. Слажете ли се са тиме?
Наравно да има. Припадници ЛГБТ су свуда око нас и у апсолутно свим браншама и слојевима.

*Постојили политичка воља да се Прајд одржи и да МУП гарантује безбедност учесницима?
Израшавам наду да постоји политичка воља за одржавање Прајда, али и да су службе и државни органи радили на смањењу безбедносних ризика, И мислим да су створени услови да се она ове године одржи.Право на мирно окупљању је Уставом гарантовано право и оно се не сме доводити у питање. Ако је дужност државе да штити људска права сваког појединца и друштвене групе онда можемо говорити, када је у питању прајд, о дужности државе да благовремено отклони све безбедоносне претње и да створи услове да се она ове године одржи у сигурном и безбедном окружењу и миру. Мислим да ће ове године управо то догодити.

*Многи говоре како парадом ЛГБТ популација ‘’провоцира’’?
Прајд је манифестација којом се промовише принцип владавине права, културе људских права, мира, толеранције, уважавања различитости, али и прилика да се укаже на проблем са којим се ЛГБТ особе суочавају у свакодневном животу и на дискриминацију по основу сексуалне оријентације.

Шта је смисао Параде ?
Да сви којима је стало да људска права буду поштована у Србији покажу да различити можемо да уважавамо једни друге. Потребно је да покажемо да је наша држава, друштво, привржено идеји људских права, толеранцији, уважавању различитости.

*Какво је иначе Ваше мишљење о гаy браковима?
Подржавам, иако знам да за Србију то није реална опција. Свестан сам где живим и да је у овом моменту брак између хомосексуалних партнера немогућа мисија. Најзад, за ЛГБТ популацији у Србији брак у овом тренутку и није најбитнија ствар. Тим пре што, кажем, имате много важнијих проблема са којима се као заједница суочавамо. Брак долази на крају. Уосталом, све и да је таква могућност законски дозвољена, шта мислите колико би се у Србији на такав корак данас одлучио?

*А Ви?
Бих. Али, питање је да ли би то прихватио мој партнер. Да ли би за тако нешто имао храбрости? И, да се вратим на ваше питање: пре склапања хомосексуалних бракова, веома је важно обезбедити право на истосполно партнерство које би, у смислу законских норми, било изједначено са правима хетеросексуалних парова. Тек када будемо имали статус који ужива већинска хетеросексуална заједница можемо разговарати о легализацији хомосексуалног брака. То вам говорим из искуства. Наиме, будући да сам човек који се јавно декларисао као хомосексуалац, свакодневно се суочавам са разним проблемима...

*Са чим се суочавају све ЛГБТ особе у Србији?
Од добацивања, пљувања, вређања, понижавања па све до психичког и физичког малтретирања у школама.
*Живећи у таквој средини и суочавајући се са проблемима о којима говорите, зашто сте ипак одлучили да јавности саопштите да сте геј? Шта Вас је натерало?
Ту сам одлуку донео након што сам у Куршумлији током основног школовања био физички злостављан.
 

*Какве су биле реакције породице, околине, пријатеља?
То је већ друга фаза у којој схватате колико је у оваквим срединама тешко, али лепо бити другачији-то је једноставно дар. Моја породица је била у шоку. Иако су у дубини душе знали да сам хомосексуалац, о томе се, наравно, није говорило; била је то нека врста породичне јавне тајне. И све док је у статусу јавне тајне, фамилија вас на неки начин ипак прећутно прихвата. Проблеми крећу када то буде објављено, када за “бруку” сазнају рођаци, суседи, пријатељи; одједном постајете црна овца, ругло фамилије, њихова “брука и срамота”. Истога дана када сам јавности саопштио да сам геј, отац ме је избацио из куће. И мајка је неколико месеци била у шоку. И то сам разумео: родитељи пролазе кроз пакао када схвате да им је дете другачије

*А отац? Какви су ваши односи сада?
Ми имамо сада један тотално послован контакт и однос. Можда му је жао, можда неће да призна да је погрешио. Ко би га знао. Нећу у то да улазим... Морам да кажем да ме сестра никада није одбацила, већ ме је прихватила и да, по том питању, између нас није било никаквих проблема.

*Јесте ли се покајали због јавног декларисања?
Живот ми се променио за 180 степени: изгубио сам део породице, пријатеља; јавност ме доживљава на другачији начин. Истовремено, не кајем се: постао сам на неки начин слободан, коначно из себе избацио камен који ме је годинама притискао и који ми у једном моменту више није дозвољавао да дишем. Данас слободно могу рећи шта сам; не живим живот са два лица, не плашим се да ли ће неко из неке моје реченице или геста разумјети да сам геј. Најзад, подршку сам добио од неких људи од којих тако нешто нисам очекивао... Е, сад, да ли је моја слобода прескупо плаћена...

Да ли је?
Сигуран сам да ће време показати да сам поступио исправно. Не само према себи, него и према породици, према оцу, према друштву у коме живим.

Рекло би сте да сте сада много јачи него пре?
Апсолутно. Сада ме ни најмање не дотичу прозивке малограђана, већ су ми смешни.

Како је бити јавно декларисани геј и борац за људска права у Србији?
Рођен сам другачији. А само се кукавице одричу. Од живота узимам све. Такви смо ми Лавови.

Зашитник грађана Саша Јанковић и повереница за заштиту равноправнсти др Невене Патрушић покренулис су поступак против две лекарке које су Вас напале због тога што сте геј. Шта је са тим ''случајем'' ?

Сваки напад па и тај је у рукама надлежних органа који раде свој посао и спроводе истрагу. Након тога ту је и судство и сви који мисле да нападају само зато што је неко другачији за то и одговарају. Никада не толеришем и не прелазим преко напада већ уредно пријављујем надлежнима а онда суд, па лепо казне и тако то иде. Када је у питању куршумлијски Дом здравља имам изузетно разумевање и подршку, ту је сада апсолутно све ОК. Мој савет свим људима који трпе било какво насиље је да то не чине већ да све пријављују надлежним органима, а ја сам добар пример за то.

*Ккава је ситуација у другим институцијама?

 Добра.