Од данас наша планета ради на дуг, Србијa још у јулу потрошила ресурсе

Пандемија изазвана коронавирусом спустила је трошење капацитета природе на ниво од пре 15 година, али стручњаци упозоравају да једино одрживи опоравак заиста може да спречи уништење природе.

После пола века од када се рачуна еколошки отисак, ове године први пут се бележи смањење потрошње природних добара и то као последица глобалних мера у борби против ковида 19.

Душка Димовић из Светског фонда за природу каже да је ове године индустрија мање радила и да се мање путовало.

"Кад кажемо да је мањи мисли се на смањени угљенични отисак. Он је 14, 5 одсто мањи него 2019, али иако је тај дан 22. августа Србија је чак раније потрошила 18. јула, своје ресурсе које има на располагању. Ту мислимо на шуме, на рибе, на воде на усеве, оно што ми потрошимо", наводи Димовићева.

Квалитет ваздуха се мало поправио, а експанзија зелене енергије убрзала на рачун нафте и угља.

"Обновљиви извори енергије су се показали отпорним на ово стање чак су у неким земљама преузели водећу улогу у смислу производње енергије тако да је то можда исто буде нека врста позитивног ефекта да будемо више сконцентрисани на обновљиве изворе енергије у годинама које долазе", каже Владимир Ђурђевић, метеоролог.

Према његовим речима, Европска унија то покушава да уради кроз зелени договор,  тако да трећину новца који је планиран за опоравак привреде после пандемије буде преусмерен на зелене технологије.

Експлоатација шума смањена је за 8,4 одсто, али је порасла бесправна сеча шума, као и илегални лов и риболов. Глобална епидемија пореметила је снабдевање храном и донела и глад и повећање количине бачене хране.

"Ове године можда је тај утицај на природне ресурсе био благо успорен због ковида, али то је само једно привремено успорење. Имамо доста података и доста чињеница које говоре у прилог томе да се трендови глобалног загревања и нестајања природних ресурса настављају", каже Борис Ерг из Међународне унијеза заштиту природе.

Трећина животињских врста је угрожена. Људи и даље троше 60 одсто више природних добара него што може да се обнови.

Изненадно смањење еколошког отиска изазвано пандемијом далеко је од намерне промене, која је потребна за постизање еколошке равнотеже.