Опанци из Сврљига и на светском тржишту

Верује, каже, да ако држава помогне, стари занати могу да се сачувају од заборава, јер купаца опанака има, па од тог посла данас може лепо да се живи.

"За пет година направио сам негде око 1.000 пари опанака, а жеља ми је да направим још 100.000, па после шта буде нека буде да ми не буде жао. Остаће опанци неко ће да их ноци, неко ће да их гледа, неко да их слика", каже Предраг Николић, мајстор Пека из Сврљига.

Од оних најмањих величене два сантиметра до оних највећих у радњи са бројем 47. Ручно израђени од свињске, овчје, козје, па чак и коњске коже, опанци из Сврљига, које мајстор чува од заборава, одлазе из ове радње пут света.

"Људи када виде шта радим не знају шта да кажу. Старији људи се враћају младости, а млади гледају, јер их никада нису видели и кажу да су лепи", каже Предраг Николић, мајстор Пека из Сврљига.

"Ово су најједностванији опанци за израду такозвани шопски опанци. Требало би прво да научите да правите ове мале опанке. Морали бисте да узмете годишњи одмор. Ја бих вам показао корак по корак и ви бисте научили, два сата да направимо заједно ове мале опанке", додаје он.

Уз звуке сингерице, показује нам масјтор овај опанак из сврљишког краја стар 60 година. Каже да кућни буџет, као школовани обућар, допуњује и поправком обуће, јер заинтересованих младих људи за тај посао овде нема.

"Може да се живи од било ког заната, али су потребни рад, стрпљење и знање. Да људи знају за вас и да им се допада то што радите", каже Предраг Николић, мајстор Пека из Сврљига.

Похвалио се да је братанца научио опанчарском занату, па се нада да ће врата његове мајсторске радионице у Сврљигу још много година, бити отворена.

Драгана Сотировски и Јовица Крстић