Општина им даје посао, они неће да раде!

Пре месец дана општина Куршумлија у сарадњи са Центром за социјални рад отпочела је реализацију Програма радног ангажовања корисника једнократне новчане помоћи. Само један корисник општинске помоћи у Куршумлији заинтересован је да новац и заради.

Радован Илић из куршумлијског села Зебице, вратио се у родни крај, након скоро три и по деценије рада у Фабрици стакла у Параћину, у којој је проглашен технолошким вишком. Без редовних примања, обратио се општини за помоћ и сада одржава пут ка познатом туристичком одредишту Ђавољој вароши.

"Могу нешто да привредим овом друштву и овом народу, тако да сам им препоручио да очистим мало овај пут, да би добио неку социјалну помоћ", каже Радован.

Радован је за сада једини који зарађује хиљаду динара дневно новчане помоћи, а такав начин ангажовања, бар декларативно, поздрављају и многи међу више од 900 људи, у реду за оброк из Народне кухиње.

У локалној самоуправи, кажу да ће од сада ова могућност бити понуђена свим радно способним суграђанима, који се општини буду обратили за једнократну новчану помоћ.

Председник општине Куршумлија Радољуб Видић каже да одзив није велики.

"Став је наш такав и примењиваће се и надаље. Ко може да одради и треба нешто да уради, јер давати само социјалу не води ничему, зато што је буџет ограничен", каже Видић.

Протокол о сарадњи потписан је са Комуналним јавним предузећем, а у плану је укључивање и других локалних предузећа и установа.

Директор Комунално-јавног предузећа "Топлица" у Куршумлији Војимир Чарапић каже да би заинтересоване особе биле ангажоване на пословима којима се бави КЈП, односно из делатности јавне хигијене града и одржавања јавних и зелених површина.

Према подацима Центра за социјални рад, у прошлој години, око 550 грађана Куршумлије користило је у просеку, по пет хиљада динара новчане помоћи из општинског буџета.

Директорка Центра за социјални рад у Куршумлији Невена Драговић каже да сви заинтересовани могу да раде 250 сати годишње и на тај начин зараде додатна средства за живот.

То што сада нема интересовања, да део корисника радом дође и до пет пута више средстава, али и оствари социјалне контакте, стручњаци тумаче као већ створену навику да се живи од нечије помоћи. Ипак, тврде, да се овај проблем никако не може посматрати једнострано.

"Добар део тих људи већ ради негде на црно. Осим тога, ако су то послови на уређивању јавних површина, вероватно код једног броја људи постоји нелагодност да се баве таквим послом и да их други виде", каже психолог у филијали Националне службе за запошљавање у Прокупљу Бранислав Страхинић.

За разлику од Куршумлије, једне од најсиромашнијих средина у Србији, искуства неких других општина, где се такође спроводе слични програми, веома су позитивна и већ се размишља о повећању радног ангажовања корисника са садашњих 250 на 600 сати годишње.