Opština im daje posao, oni neće da rade!

Pre mesec dana opština Kuršumlija u saradnji sa Centrom za socijalni rad otpočela je realizaciju Programa radnog angažovanja korisnika jednokratne novčane pomoći. Samo jedan korisnik opštinske pomoći u Kuršumliji zainteresovan je da novac i zaradi.

Radovan Ilić iz kuršumlijskog sela Zebice, vratio se u rodni kraj, nakon skoro tri i po decenije rada u Fabrici stakla u Paraćinu, u kojoj je proglašen tehnološkim viškom. Bez redovnih primanja, obratio se opštini za pomoć i sada održava put ka poznatom turističkom odredištu Đavoljoj varoši.

"Mogu nešto da privredim ovom društvu i ovom narodu, tako da sam im preporučio da očistim malo ovaj put, da bi dobio neku socijalnu pomoć", kaže Radovan.

Radovan je za sada jedini koji zarađuje hiljadu dinara dnevno novčane pomoći, a takav način angažovanja, bar deklarativno, pozdravljaju i mnogi među više od 900 ljudi, u redu za obrok iz Narodne kuhinje.

U lokalnoj samoupravi, kažu da će od sada ova mogućnost biti ponuđena svim radno sposobnim sugrađanima, koji se opštini budu obratili za jednokratnu novčanu pomoć.

Predsednik opštine Kuršumlija Radoljub Vidić kaže da odziv nije veliki.

"Stav je naš takav i primenjivaće se i nadalje. Ko može da odradi i treba nešto da uradi, jer davati samo socijalu ne vodi ničemu, zato što je budžet ograničen", kaže Vidić.

Protokol o saradnji potpisan je sa Komunalnim javnim preduzećem, a u planu je uključivanje i drugih lokalnih preduzeća i ustanova.

Direktor Komunalno-javnog preduzeća "Toplica" u Kuršumliji Vojimir Čarapić kaže da bi zainteresovane osobe bile angažovane na poslovima kojima se bavi KJP, odnosno iz delatnosti javne higijene grada i održavanja javnih i zelenih površina.

Prema podacima Centra za socijalni rad, u prošloj godini, oko 550 građana Kuršumlije koristilo je u proseku, po pet hiljada dinara novčane pomoći iz opštinskog budžeta.

Direktorka Centra za socijalni rad u Kuršumliji Nevena Dragović kaže da svi zainteresovani mogu da rade 250 sati godišnje i na taj način zarade dodatna sredstva za život.

To što sada nema interesovanja, da deo korisnika radom dođe i do pet puta više sredstava, ali i ostvari socijalne kontakte, stručnjaci tumače kao već stvorenu naviku da se živi od nečije pomoći. Ipak, tvrde, da se ovaj problem nikako ne može posmatrati jednostrano.

"Dobar deo tih ljudi već radi negde na crno. Osim toga, ako su to poslovi na uređivanju javnih površina, verovatno kod jednog broja ljudi postoji nelagodnost da se bave takvim poslom i da ih drugi vide", kaže psiholog u filijali Nacionalne službe za zapošljavanje u Prokuplju Branislav Strahinić.

Za razliku od Kuršumlije, jedne od najsiromašnijih sredina u Srbiji, iskustva nekih drugih opština, gde se takođe sprovode slični programi, veoma su pozitivna i već se razmišlja o povećanju radnog angažovanja korisnika sa sadašnjih 250 na 600 sati godišnje.