Пирот: Оде брана на отпад

И брана чији је задатак да заузда плаховиту планинску реку и спречи поплаве, може да буде уметничко дело. То годинама уназад покушава да покаже и докаже скулптор из Минесоте Зоран Мојсилов, који у кањону чаробне реке Јерме, на средокраћи између Пирота и Димитровграда, у свом завичају-селу Власи, настоји да направи брану, која би мештанима служила за наводњавање током дугих сушних лета, али би била и скулптура.

Многи наши исељеници су Мојсилову помогли да оствари свој сан на реци Јерми. Прикупио је 12.000 долара и одлучио да направи уставу, коју неће носити бујице, као што је то било у протеклих више деценија. Уз то, из корита реке ће почистити све бачено метално посуђе, дотрајале шпорете и другу гвожђурију. Овог лета у темељу бране се нашла једна велика шина, са некадашње пруге уског колосека којом је тутњао гарави ћира до оближњег, давно затвореног рудника Јерма.

- Мислим да овога пута, после дужег низа година, нећу имати проблема са појединим мештанима. Направили смо чврст компромис, а кад завршим брану овде ћу довести неке моје пријатеље из Америке, са Универзитета Минесота, да погледају некадашње воденице поточаре и да виде ову лепоту. „Експонати“ у брани ће опомињати оне који загађују природу, што је и моја жеља - каже уметник који и у Америци прави скулптуре од дотрајалих материјала.

НАЈДРАЖИ МАТЕРИЈАЛИ

Своја уметничка дела украшавам углавном предметима који су у непосредној околини и који су аутентични. Најдражи материјал ми је камен, али и гвожђе. Имам скулптуре у двадесетак америчких градова, а један мој пријатељ пореклом Индијанац моју уметност је окарактерисао „као начин на који пробудим материјал и дам му нови живот“ - прича Мојсилов.