Сабор СПЦ бира новог патријарха 18. фебруара

Свети архијерејски Сабор СПЦ на коме ће бити изабран нови патријарх биће одржан 18. фебруара и трајаће све док не буде изабран патријарх, а вероватно ће бити одржан у крипти Храма светог Саве, рекао је за Танјуг митрополит дабробосански и чувар патријаршијског трона СПЦ Хризостом.

Он међутим, напомиње да ће коначна одлука о томе где ће Сабор бити одржан бити донета 10. фебруара.

„На седници Синода смо расправљали о томе, пошто су епидемиолошки услови другачији него иначе”, појашњава митрополит Хризостом и додаје да су могуће три локације за одржавање сабора – два места у патријаршији где је до сада одржаван Сабор, или у крипти што би било први пут до сада.

Митрополит верује да ће нови патријарх бити изабран истог дана, а како објашњава, избор долази после три месеца од упокојења патријарха Иринеја, како је и по уставу Цркве предвиђено.

Одржавање Сабора би се могло довести у питање, по речима Хризостома, једино у случају погоршане здравствене ситуације што би спречило већи број архијереја да дођу.

Подсећа да је до 1968. тадашњи Сабор на челу са патријархом Германом донео једну измену у Уставу да патријарха бирају само епархијски архијереји и активни викарни епископи.

Када је реч о процедури избора патријарха, каже, да прво архијереји бирају између себе три кандидата, а онда се изабрана имена стављају на клир или у јеванђеље, а једну од три коверте са именом изабраног патријарха бира монах из неког манастира за кога влада мишљење да је велики духовник, а чије име ће бити познато 10. фебруара.

До сада су су то били монах Антоније из манастира Троноше и отац Гаврило из манастира Лепавине када су бира бирани патријарха Павле и патријарх Иринеј.

„Црква је то учинила да би се заштитила од евентуалних утицаја страних фактора и других нецрквених фактора тадашњег режима у избору патријарха Српске православне цркве”, објашњава он и наглашава да је улога патријарха у српском друштву велика јер је српски патријарх симбол јединства српске цркве која се зато и зове аутокефална.

Подсетио је да се патријарх устоличава у Саборној цркви у Београду други или трећи дан по избору, а то је, како каже, функционално устоличење, када и преузима све надлежности патријарха и председника Синода и Сабора.

На питање хоће ли нови патријарх бити устоличен и у Пећкој патријаршији као је то било уобичајено, митрополит каже да хоће.

Упитан да прокоментарише спекулације да постоји „лобирање” међу владикама за избор патријарха, каже, да је чуо за то.

„То су спекулације, али сигурно је да архијереји разговарају о избору новог патријарха. Не бих рекао да су то кланови. И треба да постоји дискусија ко би требало да буде патријарх. У нашој цркви није традиција да било ко истиче кандидатуру, то не постоји. Архијереји ће кроз своје разговоре, промишљања, просуђивања дати своје предлоге”, наводи митрополит Хризостом.

Као занимљивост истиче да је патријарх Павле после деветог гласања ушао као трећи кандидат у ужи избор тројице.

„Ми искажемо своју вољу, а Бог ће рећи ко ће бити”, наводи он.

У избор за патријарха могу ући 30 архијереја наше цркве који имају најмање пет година епархијске службе, појашњава он и додаје да право да гласа има њих 39, јер девет нема услове за избор.

На питање да ли се себе види као кандидата за патријарха, каже:

„То остављам сабору и суду божијем. Ја сам тренутно вршилац дужности мјестобљуститеља патријарашког трона док се патријарх не изабере”, закључио је митрополит Хризостом.