Шефови могу да читају приватну преписку запослених

Запослени у Европи можда би убудуће требало добро да размисле пре него што у току радног времена пошаљу приватно писмо или поруку преко интернета. Европски суд за људска права у Стразбуру пресудио је да послодавац има право да проверава да ли запослени испуњава радне обавезе, па чак и ако то подразумева читање његове приватне преписке на месинџер сервисима или у форми електронске поште, направљених док је на послу.

У случају који је покренуо један румунски инжењер након што је добио отказ, суд је одлучио да фирма није прекршила закон када је читала његове приватне поруке на „јаху месинџеру” послате у току радног времена. Овај инжењер је сматрао да му је фирма повредила приватност и поверљивост преписке када је приступила његовом налогу који је користио како за посао тако и за комуникацију са братом и вереницом, и то док је био на послу. Судије су сматрале да компанија има право да провери да ли је радник завршио пословне обавезе. Образложење суда било је да није неразумно да послодавац жели да потврди да ли запослени обављају професионалне задатке у току радног времена.

„Послодавац је деловао у оквиру својих дисциплинских овлашћења јер, као што су и домаћи судови утврдили, ’јаху месинџеру’ је приступио под претпоставком да су информације на том налогу повезане са професионалним активностима запосленог, што је сматрао легитимним”, оценио је суд.    

Судије су ипак навеле да неконтролисани и нерегулисани надзор не би био прихватљив и указали на потребу да се јасно дефинише шта послодавац може да прикупља о запосленом и како.

Ова одлука је обавезујућа за све земље које су ратификовале Конвенцију о заштити људских права и основних слобода међу којима је и Србија.

Много тога је, међутим, недоречено у овој пресуди. Најпре није познато да ли је постојала забрана фирме да се поменути онлајн сервис користи у приватне сврхе. Није јасно ни којим све онлајн налозима радника компанија сме да приступи према овој пресуди (на пример, сме ли да види да ли је запослени контактирао са банком у радно време). Затим, ако послодавац утврди да је запослени испунио своје радне обавезе, има ли и тада право да прегледа његову приватну преписку уколико ју је слао у радно време. Такође, није сасвим јасно ни да ли послодавац има право да, осим службеног рачунара, прегледа и приватни мобилни телефон уколико његово коришћење у току радног времена није забрањено. Све су то питања на која одговор тек треба да понуде будући прописи за регулацију ове проблематике.

Анкица Маринковић www.politika.rs