Села у Куршумлији замрла, наоружани Албанци пустоше шуме

Административна линија у дужини од 100 километара одваја општину Куршумлија од Косова и Метохије. Три села уз линију потпуно су замрла, а у осталима већ годинама има све мање становништва. Они који одлуче да остану суочавају се са бројним проблемима. Здравствене и школске установе су далеко, а повремено трпе и упаде наоружаних лопова са Космета.

У селу Боровац на административној линији више је споменика него живих људи. Медији су први пут посетили двадесеторо мештана тог места када је прошле недеље Жандармерија пуцала на наоружане Албанце који већ годинама краду дрва. Истичу да их је заборавила и држава.

"Имам 46 година, колико памтим, овде никада нико није дошао ни од политичара, ни од посланика, ни од председника општине", истиче становница Боровца Оливера Павловић.

До већине села уз административну линију заиста се тешко стиже. Код села Боровац престају асфалтни пут и струјни далековод. Без помоћи мештана не можете га ни наћи, јер не постоји табла на улазу у село. У њему су остали само стари и они који немају где да оду. Једина веза до цивилизације је неосветљен брдски пут дуг три километра.

Удовица Милосава Јовић одгаја двоје деце и жели да остане у Боровцу. Ипак, зима је често наводи да се предомисли.

Милосава објашњава да када треба да лечи децу мора да их води пешке или да узме такси ако је у могућности, или да замоли неког комшију да је повезе.

Брат је посећује једном месечно. После недавног упада Албанаца, тешко је одржати миран сан.

Опасност на путу до школе

Александар Васиљевић прича како деца иду у школу три километра пешке у оба правца, и да се никада не зна ко ће да изађе из шуме.

Неки Боровчани признају да би се преселили одмах и истичу да су потребни и економски и демографски разлози да би људи остали у тим селима.

"У сваком случају, мања је инвестиција направити путеве и добре прилазе до тих села него што је настала штета од сече шума. Али та штета је већ настала. Хајде да бар сада урадимо нешто за будућност тих људи који су најхрабрији људи", каже председник општине Куршумлија Родољуб Видић.

Држава је тренутно оријентисана на становнике у речним сливовима у близини путних коридора, кажу демографи. Области у којима преовладава старо становништво ризичне су за улагање.

"Очигледно да држава тренутно нема снаге, не само тренутно, већ дужи низ година. Нису непознати методи за то да се становништво очува управо у овим битним деловима. Зато је решење пре свега у стратешкој одлуци државе да се бори за те регионе, што је јако витно", објашњава Владимир Никитовић из Института друштвених наука.

Између два пописа, 2002. и 2011. године погранична села су изгубила половину становништва. Историјску сличност са овако брзим губитком демографи пореде са миграцијама са Косова и Метохије током осамдесетих година прошлог века.