Србиjа jедан од лидера у борби против саjбер криминала

На слушању, коjи jе организовао скупштински Oдбор за одбрану и унутрашње послове, чуло се и да су органи власти свакодневно изложени саjбер нападима, како из земље тако и из иностранства, али да су до сада успели да се одупру и заштите своjе системе.

Посебни тужилац за високотехнолошки криминал Бранко Стаменковић навео jе да jе у овоj години том тужилаштву пристигло више од 1.200 нових предмета по коjима поступа, а да су прогнозе да ће до краjа године та цифра бити и 2.000.

"Наши капацитети нису довољни да се изборимо са оволиким броjем предмета", указао jе Стаменковић, коjи jе навео да последњих година то тужилаштво има повећање броjа предмета за од 25 до 30 одсто.

Kако jе додао, 59,5 одсто свих противправних дела коjи се тренутно догоде у свету припадаjу области саjбер криминала, а забележен jе растући тренд саjбер шпиjунаже и саjбер ратова, док се 20,2 одсто од укупног броjа мета припада метама коjе се односе на органе власти.

"Oвакви напади се дешаваjу и у нашоj земљи, свакодневно су наши органи изложени оваквоj врсти напада, неки су слабиjи, неки jаког интезитета. До сада, колико ми jе познато, сви су успевали да се одупру и зашитте своjе системе", рекао jе Стаменковић.

Додао jе да су сви напади и сва извршења кривичних дела дошли на такав начин да jе барем део тих кривичних дела извршен путем одређених релеjа коjи су у иностранству.

Зато jе, како jе указао, међународна сарадња од круциjалног значаjа за борбу против саjбер криминала.

Директор Kанцелариjе Савета за националну безбедност и заштиту таjних података Горан Mатић поручуjе да jе у борби против високотехношлошког криминала учињен већи помак него у државама региона. 

"Србиjа jе у овом моменту jедан од лидера у борби против тог криминала на териториjи Балкана", каже Mатић и додаjе да jе Србиjа у тоj борби суочена са одређеним проблемима, међу коjима jе и то што jош увек нема централизован систем надзора и примене стандарда, већ функционише по секторском моделу.

Проблем, према њему, jесте и што ниjе дефинисана критична инфраструктура, па се не зна шта се штити.

Додао jе да jе потребно дефинисати концепт приватно-jавног партнерства, нарочито када jе у питању заштита саjбер простора, имаjући у виду да су велики системи у Србиjи ушли у процес приватизациjе, па се може очекивати улазак страног капитала.

Kако казе, неопходно jе донети и стратегиjе саjбер безбедности и саjбер одбране, као и регулисање међународне сарадње и размене свих података коjи происитичу из напада.

Према речима помоћника министра трговине, туризма и телекомуникациjа Саве Савића, информациона безбедност jе препозната као jедан од шест стратешких приоритета у Стратегиjи развоjа информационог друштва до 2020. године.

"Законом jе предвиђено унапређење и дефинисање правног и институционалног оквира за информациону безбедност, заштита критичне инфраструктуре и информационих система од посебног значаjа, борба против саjбер напада и високотехнолошког криминала", навео jе Савић.

Oн jе обjаснио да jе та област веома озбиљна и важна и да саjбер напад може бити исто толико опасан колико и наjмоћниjе оружjе на планети, уколико оно на неки начин буде активирано или његов рад буде угрожен због неког саjбер напада.

"Mорамо формирати национални ЦEРT коjи ће превентивно деловати и координирати активности у домену информационе безбедности и решавати инциденте на интернету", закључио jе Савић.