Srbija jedan od lidera u borbi protiv sajber kriminala

Na slušanju, koji je organizovao skupštinski Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, čulo se i da su organi vlasti svakodnevno izloženi sajber napadima, kako iz zemlje tako i iz inostranstva, ali da su do sada uspeli da se odupru i zaštite svoje sisteme.

Posebni tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković naveo je da je u ovoj godini tom tužilaštvu pristiglo više od 1.200 novih predmeta po kojima postupa, a da su prognoze da će do kraja godine ta cifra biti i 2.000.

"Naši kapaciteti nisu dovoljni da se izborimo sa ovolikim brojem predmeta", ukazao je Stamenković, koji je naveo da poslednjih godina to tužilaštvo ima povećanje broja predmeta za od 25 do 30 odsto.

Kako je dodao, 59,5 odsto svih protivpravnih dela koji se trenutno dogode u svetu pripadaju oblasti sajber kriminala, a zabeležen je rastući trend sajber špijunaže i sajber ratova, dok se 20,2 odsto od ukupnog broja meta pripada metama koje se odnose na organe vlasti.

"Ovakvi napadi se dešavaju i u našoj zemlji, svakodnevno su naši organi izloženi ovakvoj vrsti napada, neki su slabiji, neki jakog inteziteta. Do sada, koliko mi je poznato, svi su uspevali da se odupru i zašitte svoje sisteme", rekao je Stamenković.

Dodao je da su svi napadi i sva izvršenja krivičnih dela došli na takav način da je barem deo tih krivičnih dela izvršen putem određenih releja koji su u inostranstvu.

Zato je, kako je ukazao, međunarodna saradnja od krucijalnog značaja za borbu protiv sajber kriminala.

Direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Goran Matić poručuje da je u borbi protiv visokotehnošloškog kriminala učinjen veći pomak nego u državama regiona. 

"Srbija je u ovom momentu jedan od lidera u borbi protiv tog kriminala na teritoriji Balkana", kaže Matić i dodaje da je Srbija u toj borbi suočena sa određenim problemima, među kojima je i to što još uvek nema centralizovan sistem nadzora i primene standarda, već funkcioniše po sektorskom modelu.

Problem, prema njemu, jeste i što nije definisana kritična infrastruktura, pa se ne zna šta se štiti.

Dodao je da je potrebno definisati koncept privatno-javnog partnerstva, naročito kada je u pitanju zaštita sajber prostora, imajući u vidu da su veliki sistemi u Srbiji ušli u proces privatizacije, pa se može očekivati ulazak stranog kapitala.

Kako kaze, neophodno je doneti i strategije sajber bezbednosti i sajber odbrane, kao i regulisanje međunarodne saradnje i razmene svih podataka koji proisitiču iz napada.

Prema rečima pomoćnika ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Save Savića, informaciona bezbednost je prepoznata kao jedan od šest strateških prioriteta u Strategiji razvoja informacionog društva do 2020. godine.

"Zakonom je predviđeno unapređenje i definisanje pravnog i institucionalnog okvira za informacionu bezbednost, zaštita kritične infrastrukture i informacionih sistema od posebnog značaja, borba protiv sajber napada i visokotehnološkog kriminala", naveo je Savić.

On je objasnio da je ta oblast veoma ozbiljna i važna i da sajber napad može biti isto toliko opasan koliko i najmoćnije oružje na planeti, ukoliko ono na neki način bude aktivirano ili njegov rad bude ugrožen zbog nekog sajber napada.

"Moramo formirati nacionalni CERT koji će preventivno delovati i koordinirati aktivnosti u domenu informacione bezbednosti i rešavati incidente na internetu", zaključio je Savić.