Стефановић у Куршумлији: Са поносом се сећамо херојских дела

После полагања венца на спомен обележје у куршумлијској касарни министар Стефановић рекао је да данас одајемо пошту храбрим браниоцима наше земље на месту где је било истурено командно место Треће армије и где је првог дана агресије живот изгубило 11 припадника наше војске, официра, подофицира и војника и још 27 је рањено. 

– Ми смо као војска, као земља, дужни да се сећамо ових људи зато што су они дали оно што је најважније и највредније што су имали, али још важније да наставимо да градимо онакву Србију какву би они волели данас да виде. И мислим да Србија вођена председником Вучићем и Владом Србије управо гради такву Србију у којој се ради вредно и у којој наша војска јача – истакао је Стефановић и нагласио да је таква војска гарант безбедности који омогућава да становништво наше земље живи слободно.
 
– Слобода значи да имате довољно опремљене јединице, довољно људи, довољно технике да свакоме можете да кажете да је Србија ту за мир и стабилност, али да нико не помисли да је нападне, да угрози безбедност њених грађана – истакао је министар одбране.
 
Обраћајући се окупљенима испред спомен обележја у центру Куршумлије министар је подсетио да је то град који је међу првима бомбардован током НАТО агресије на нашу земљу.
 
– Током НАТО агресије у Куршумлији нису погађани само војни објекти. Гађане су и школе, болнице, куће, цивилни објекти. Вртићи чак!  Током 78 дана у Куршумлији су страдали  припадници војске и полиције, цивили, а у селу Мердаре једанаестомесечна Бојана у наручју свог оца. Данас одајемо почаст нашим јунацима, свим грађанима, војницима, полицајцима, који су изгубили живот током агресије на нашу земљу – рекао је министар Стефановић.
 
Он је истакао да се са поносом морамо сећати тих људи и њихових херојских дела, јер они су за слободу наше отаџбине дали оно највредније што су имали - своје животе. 

– У тих 78 дана НАТО агресије, захваљујући високом моралу, захваљујући одлучности, захваљујући обучености и спретности, иако знатно слабији, не жалећи своје животе и не марећи ко је противник, припадници наше војске чинили су немогуће, бранили су своју отаџбину једину коју су имали, једину коју имају, и нису је изгубили. Војска Србије била је и јесте и увек је уз свој народ. Ми смо поносни на те људе у нашим редовима који су показали да то велико срце у свакоме, које куца за Србију, никада не може да буде заустављено – истакао је министар одбране.
 
Према министровим речима страховито и безумно разарање наше землље у којем је страдало на хиљаде људи и 22 године након тога остало је некажњено, али је наш народ остао храбар, пркосан и вредан и поново је подигао своју земљу из рушевина.
 
– Свуда око нас, данас у нашој земљи ничу и нове фабрике и нове болнице и нови вртићи и Србија има чему да се радује. Има да се радује доброј  будућности, има да се радује напретку своје земље, има да се радује ономе што заједнички градимо, поправљамо, стварамо ново  - нагласио је Стефановић и додао да је наш посао да бринемо и о породицама оних људи који су за Србију дали своје животе.
 
Поред министра одбране, на спомен обележја венце је положио и председник Општине Куршумлија Радољуб Видић, представници СУБНОР-а и чланови породица и поштоваоци дела жртава НАТО бомбардовања.
 
Министра Стефановића током данашње церемоније пратили су бригадни генерал Саво Иришкић, начелник Управе за људске ресурсе Ј-1 Генералштаба Војске Србије и бригадни генерал Слађан Стаменковић, командант Треће бригаде Копнене војске.

Министар одбране др Небојша Стефановић састао се, после церемоније у касарни „Топлички устанак“, са Миленом Николић, ћерком резервног капетана прве класе Милована Илића, који је 1999. године изгубио живот у НАТО бомбардовању касарне у Куршумлији. Она је запослена као стоматолог у 37. механизованом батаљону.  Сећања на први дан агресије са министром одбране поделила је и Радица Славковић, медицинска сестра која је била међу првима који су притекли у помоћ страдалима 24. марта 1999. године.
 
НАТО агресија 19 земаља чланица западне војне алијансе почела је увече, 24. марта 1999. године. Одлука о агресији на СР Југославију донета је без одобрења Савета безбедности Уједињених нација.
 
Припадници војске, али и народа, 78 дана херојски су  бранили земљу свим расположивим средствима. Агресија је окончана Војнотехничким споразумом из Куманова 9. јуна 1999. године и потписивањем Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација.
 
Поводом Дана сећања – 24. марта у свим организационим јединицама Министарства одбране и Војске Србије минутом ћутања одата је почаст страдалим у НАТО агресији, а на спомен обележја погинулим припадницима положени су венци.