Сврљиг: Најсиромашнија општина у Србији

Тамо настоје да ублаже проблеме као што су низак стандард, стопа незапослености изнад 20 одсто, лоша инфраструктура и становништво које је међу најстаријим у Србији.

У сврљишком, претежно пољопривредном крају, готово да нема домаћинства које нема воћњаке, или не чува овце. Са стадом аутохтоних сврљишких оваца, Хранислав Деспотовић просечан је житељ сврљишког села.

"Само пољопривреда је спас. Рад и рад и лепо може да се живи. Ја живим 70 година. А може и да се заради", каже Хранислав.

Да је лакше опстати на селу, сагласни су и други житељи овог краја.

"Живи се просечно, више сиротињски, а ништа не ради од индустрије. Колико овде има незапослених школованих људи, нема посла. Стари остали у селу, млади неће да дођу", кажу мештани.

Како би се стимулисао останак младих, за сваки склопљен брак општина издваја 100, односно 150 хиљада динара, а значајни су износи и за сваку бебу и незапослене породиље. Највише средстава, готово десет одсто буџета,  ипак се улаже у развој пољопривреде, и побољшања услова живота на селу.

"Наша општина има акцију динар на три, односно на сваки динар који скупи месна заједница општина додаје још три и онда они сређују инфраструктуру унутар села, уређују амбуланте, школске зграде, домове културе", каже председник општине Сврљиг Јелена Трифуновић.

Овде ради тек неколико фабрика, углавном у металној, дрвопрерађивачкој и текстилној индустрији.

Доскорашњи први човек општине сада је први Сврљижанин у републичкој скупштини после 25 година.

"Као посланик залагаћу се за нова радна места, да се доведу инвеститори, већ има неких преговора, да се развија пољопривреда, туристичке дестинације. Да људи долазе овде да живе, да оснивају породице", каже Милија Милетић, републички посланик.

Настављају се радови на изградњи базена, фитнес центра на отвореном, трибина на стадиону, а у плану је и изградња атарских путева и реконструкција водоводне и канализационе мреже, као и улагање у развој сеоског и ловног туризма.