Svrljig: Najsiromašnija opština u Srbiji

Tamo nastoje da ublaže probleme kao što su nizak standard, stopa nezaposlenosti iznad 20 odsto, loša infrastruktura i stanovništvo koje je među najstarijim u Srbiji.

U svrljiškom, pretežno poljoprivrednom kraju, gotovo da nema domaćinstva koje nema voćnjake, ili ne čuva ovce. Sa stadom autohtonih svrljiških ovaca, Hranislav Despotović prosečan je žitelj svrljiškog sela.

"Samo poljoprivreda je spas. Rad i rad i lepo može da se živi. Ja živim 70 godina. A može i da se zaradi", kaže Hranislav.

Da je lakše opstati na selu, saglasni su i drugi žitelji ovog kraja.

"Živi se prosečno, više sirotinjski, a ništa ne radi od industrije. Koliko ovde ima nezaposlenih školovanih ljudi, nema posla. Stari ostali u selu, mladi neće da dođu", kažu meštani.

Kako bi se stimulisao ostanak mladih, za svaki sklopljen brak opština izdvaja 100, odnosno 150 hiljada dinara, a značajni su iznosi i za svaku bebu i nezaposlene porodilje. Najviše sredstava, gotovo deset odsto budžeta,  ipak se ulaže u razvoj poljoprivrede, i poboljšanja uslova života na selu.

"Naša opština ima akciju dinar na tri, odnosno na svaki dinar koji skupi mesna zajednica opština dodaje još tri i onda oni sređuju infrastrukturu unutar sela, uređuju ambulante, školske zgrade, domove kulture", kaže predsednik opštine Svrljig Jelena Trifunović.

Ovde radi tek nekoliko fabrika, uglavnom u metalnoj, drvoprerađivačkoj i tekstilnoj industriji.

Doskorašnji prvi čovek opštine sada je prvi Svrljižanin u republičkoj skupštini posle 25 godina.

"Kao poslanik zalagaću se za nova radna mesta, da se dovedu investitori, već ima nekih pregovora, da se razvija poljoprivreda, turističke destinacije. Da ljudi dolaze ovde da žive, da osnivaju porodice", kaže Milija Miletić, republički poslanik.

Nastavljaju se radovi na izgradnji bazena, fitnes centra na otvorenom, tribina na stadionu, a u planu je i izgradnja atarskih puteva i rekonstrukcija vodovodne i kanalizacione mreže, kao i ulaganje u razvoj seoskog i lovnog turizma.