У посети Горњој Топоници: Лече убице и силоватеље

Овде су смештене особе које су извршиле нека од најтежих кривичних дела - убиства, силовања, инцест..., а којима је суд изрекао меру обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи неограниченог временског трајања. У питању је форензичко мушко одељење у Специјалној психијатријској болници у Горној Топоници код Ниша, које тренутно има 76 становника, од којих су многи претходних година били главни актери црних хроника.

Пацијенти који се лече на форензичком одељењу болују од неке тешке душевне болести, као што су разне психозе, олигофреније, болести зависности.

Најстарији пацијент је овде од 1963. године, а суд није прихватио предлог псијахијатра да буде пуштен иако је од извршења кривичног дела прошло скоро 40 година.

-Најмлађи пацијент има 19 година. Агресивно се понаша у породици јер има психичке сметње и још пије алкохол. Њега мајка стално обилази, док су неке од наших дугогодишњих пацијената породице заборавиле, а неке чак најближи сродници и не прихватају јер их криве због злочина који су урадили. Не схватају да су они душевни болесници - каже начелница одељења др Снежана Владејић док нас уводи у зграду грађену још 1939. године.

На одељењу ради само три психијатра и недовољно медицинских техничара.

-Немамо ни видео-надзор, ни аларм-звоно... али је у току побољшање техничких услова - не губи наду Владејићева.

Десило се да је пацијент одвалио део цеви када се купатило поправљало и направио неки пајсер... Претио је да ће повредити неког, па смо морали да позовемо интервентну јединицу полиције, јер немамо своје чуваре. На нашем одељењу ноћу двојица медицинских техничара брине о осамдесетак пацијената - напомиње она.

Докторка Снежана нам објашњава да се сви на одељењу труде да се што више посвете пацијентима.

-Пацијенти могу да играју домине, шах, стони тенис. Учествују у раду свих радионица, сликају, праве макете, ткају... Често се деси да им засвирају пацијенти из музичке секције. Онда се сви мало забавимо - убацује се главни техничар Драгиша Митровић, а потом додаје да ипак и не може свако овде да ради.

-Мора да воли свој посао, али и да у пацијентима не види убице, насилнике, силоватеље... Не може да ради ни онај који се плаши - додаје Митровић, који већ 42 године ради у Горњој Топоници, а на овом одељењу је пуних 18 година.

Несхваћени

-Много је стигме у нашем друштву. Кад је неко душевно болестан, то је највећа срамота. Чим је неко мало другачији, он је некако изолован. Један мој пацијент је од детињства био несхваћен иако је натпросечно интелегентан. Он чита Шекспирову „Укроћену горопад” и јако добро игра шах, али се никако није уклапао у средину. Онда је дошла и болест и сада је ту - каже докорка Снежана Владејић.