Уз захалност ЈКП "Медиана", хитна помоћ сточарима на Ракошу није довољна – потребно трајно решење водоснабдевања на Сувој планини

Ипак, ово није довољно. Проблем није тренутан – он је хроничан и системски. Већ пету годину јавност узнемиравају потресне слике жедних крава и коња који исцрпљени леже у празним појилиштима, као и сведочења немоћних сточара који сваког лета воде борбу за преживљавање своје стоке. На Ракошу се тренутно налази око 1.000 говеда и 300 коња, којима је свакодневно потребно најмање 50 тона воде. Уз изостанак падавина и трајне суше, јасно је да ова ситуација прераста у еколошку и хуманитарну катастрофу.

Подсећамо да сам још 2021. године упозорила јавност на овај проблем, обративши се директно са терена. Од тада, ситуација је постала још тежа. Извориште је ове године пресушило чак три месеца раније него иначе. Широм Србије, све је више места – укључујући и заплањска села – која остају без воде. Климатске промене и честе суше довеле су до смањења капацитета изворишта: док је некада просек био три сушне године у пола века, од 2000. до данас имали смо чак девет таквих година.

Невиђено је и неодговорно да се вода – као животно и стратешко добро – препушта тржишту. Србија мора прогласити воду за национални ресурс и увести у Устав право грађана и животиња на воду као основно људско и биолошко право.

Проблем Ракоша мора се решавати одмах. Наредно лето биће још теже, а стока не може преживети до октобра без свакодневног дотура воде. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, на челу са министром Драганом Гламочићем, мора се огласити одмах и у сарадњи са локалним самоуправама Гаџиног Хана, Беле Паланке и Бабушнице, као и са сточарима, израдити хитни план трајног водоснабдевања на Ракошу. Овај план мора укључити:

• изградњу вештачке акумулације,

• систем пумпних станица који ће воду из нижих, издашнијих извора терати на висораван,

• као и постављање резервоара за сакупљање кишнице као прелазно решење.

Апелујемо и на струку – хидроинжењере и стручњаке из области хидрологије – да се укључе у проналажење решења.

Сточари су, уз велике жртве, сами покушали да финансирају копање бунара, али без успеха. Неопходна је државна интервенција. Град Ниш као административни центар региона има обавезу да ургира на републичке институције ради трајног решења.

Уколико се ништа не предузме, животиње ће морати бити хитно повучене са Ракоша како би се спречило даље кршење Закона о добробити животиња.

Такође, уколико добијемо сагласност сточара Братислава Николића из Великог Крчимира, чији је трактор изгорео на Ракошу, објавићемо број његовог текућег рачуна како би грађани могли да му помогну.

Питање снабдевања воде у целом Заплању постаје све озбиљније и захтева посебан приступ.

Саопштење

ДОБРО ЈЕ ШТО НИШ НАСТАВЉА ДА ПРУЖА ПОМОЋ ЗА СУВОПЛАНИНСКЕ КРАВЕ И КОЊЕ – ТРАЖИМ ХИТНО УКЉУЧЕЊЕ МИНИСТАРСТВА ЗА ДУГОРОЧНО РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА ВОДЕ НА РАКОШУ ИЛИ ЕВАКУАЦИЈУ ЖИВОТИЊА

Читаву Србију обрадовала је вест да је у току преподнева на сувопланинску висораван Ракош стигла помоћ у четири цистерне из нишког ЈКП „Медијана“ са 40 тона воде, као помоћ Града Ниша номадским сточарима. Према речима сточара са Ракоша, Ниш је, као и августа прошле године, и ове године већ крајем јуна, када је извориште пресушило, притекао у помоћ и све до суботе слао две цистерне дневно. Већ пету годину Србију потресају, слике жедних крава и коња који трећи дан без воде исцрпљени леже у празним базенима, као и тешка и сведочења немоћних сточара са Суве планине. Међутим, проблем стоке на Ракошу и номадских сточара које држава субвенционише не може овим да буде решен, јер је овом броју животиња, од 1000 крава и телади и 300 коња свакодневно потребно бар 50 тона воде, а падавина и воде засигурно неће бити све до октобра месеца.

Од 2021.год. када сам указала на овај проблем и са лица места на Ракошу обавестила јавност о трагедији животиња и људи на Сувој планини, данас је ситуација још много тежа и има све елелемте природне катасгтрофе јер због драстичних климатских промена и суше, воде нема ни у заплањским селима, а извориште Ракош пресушило је читава три месеца раније него претходних година.

Смањење изворишта воде у Србији су последица климатских промена са високим летњим температурама и суша које су се удвостручиле у односу на последњих 25 година. Док је пре 2000.године просек био три сушне године у педесет година, у Србији је од тада до данас већ било девет сушних година. Управљање водом у Србији и стратегија на основу које је 80% изворишта воде продато или дато у концесију страним компанија су погубни и захтевају проглашење воде као српског националног ресурса и увођење уставне категорије људског права на воду.

Решењу проблема жедне стоке на Ракошу мора да се приступи ОДМАХ.

Нема чекања, јер ће идуће године ситуација бити много гора, а питање је како ће стока издржати до октобра без свакодневног одвожења воде. Јасно је да је ово одговорност Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, општинских самоуправа и самих сточара чија је обавеза да о добробити ових животиња брину. Министарство се, након што је септембра 2021.год тадашњи министар Недимовић, због реакције јавности на трагедију жедне стоке и коња, био приморан да на Ракош дође, и тада се сликао и поделио празна обећања, до сада више није оглашавало. Не оглашавају се ни сиромашне локалне самоуправе Гаџиног Хана, Беле Паланке и Бабушнице, а док је прошле године општина Гаџин Хан, по речима сточара помагала својом цистерном, у друге две општине исправних цистерна и нема. Сточари су, како кажу, свесни да је обезбеђивање воде и хране стоци на планинској испаши њихова одговорност, прикупили средства, и покушали да копање бунара дођу до воде, али неуспешно.

Тражим да се већ данас огласи министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић и понуди у сарадњи са општинама и сточарима решење овог проблема. Потребан је хитан пројекат трајног обезбеђивања воде на Ракошу, који ће договорити сви субјекти – и Министарство, и три локалне самопуправе и сточари учествовати у њему организационо и финансијски. И Ниш као административни центар треба да ургира за што хитније решење. ПОзивамо и хидроинжењере и стручњаке из области хидрологије да помогну идејама и предлозима. „Нишлије да се питају“ сматрају да би користан био Пројекат изградње вештачке акумулације и система пумпних станица које би воду из нижих белопаланачких села где су извори далеко издашнији „терали“ до тешко проходне висоравни Ракош. До тада нудимо сточарима помоћ у виду резервоара за кишницу који би били испомоћ до коначног решења проблема са водом. Када добијемо пристанак Братислава Николића, сточара из Великог Крчимира коме је изгорео трактор на Ракошу, објавићемо и његов текући рачун јер се велики број људи јавља да му помогне.

Уколико ниједног од ових решења нема , стока и коњи се морају повући са Ракоша како би се спречило даље и извесно мучење супротно Закону о добробити животиња.

Питање снабдевања Заплања водом је посебно и још комплексније питање.

Проф. др Тамара Миленковић Керковић
Одборник у Скупштини Града Ниша
„Нишлије да се питају“ – Платформа за Србију