Uz zahalnost JKP "Mediana", hitna pomoć stočarima na Rakošu nije dovoljna – potrebno trajno rešenje vodosnabdevanja na Suvoj planini

Ipak, ovo nije dovoljno. Problem nije trenutan – on je hroničan i sistemski. Već petu godinu javnost uznemiravaju potresne slike žednih krava i konja koji iscrpljeni leže u praznim pojilištima, kao i svedočenja nemoćnih stočara koji svakog leta vode borbu za preživljavanje svoje stoke. Na Rakošu se trenutno nalazi oko 1.000 goveda i 300 konja, kojima je svakodnevno potrebno najmanje 50 tona vode. Uz izostanak padavina i trajne suše, jasno je da ova situacija prerasta u ekološku i humanitarnu katastrofu.

Podsećamo da sam još 2021. godine upozorila javnost na ovaj problem, obrativši se direktno sa terena. Od tada, situacija je postala još teža. Izvorište je ove godine presušilo čak tri meseca ranije nego inače. Širom Srbije, sve je više mesta – uključujući i zaplanjska sela – koja ostaju bez vode. Klimatske promene i česte suše dovele su do smanjenja kapaciteta izvorišta: dok je nekada prosek bio tri sušne godine u pola veka, od 2000. do danas imali smo čak devet takvih godina.

Neviđeno je i neodgovorno da se voda – kao životno i strateško dobro – prepušta tržištu. Srbija mora proglasiti vodu za nacionalni resurs i uvesti u Ustav pravo građana i životinja na vodu kao osnovno ljudsko i biološko pravo.

Problem Rakoša mora se rešavati odmah. Naredno leto biće još teže, a stoka ne može preživeti do oktobra bez svakodnevnog dotura vode. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na čelu sa ministrom Draganom Glamočićem, mora se oglasiti odmah i u saradnji sa lokalnim samoupravama Gadžinog Hana, Bele Palanke i Babušnice, kao i sa stočarima, izraditi hitni plan trajnog vodosnabdevanja na Rakošu. Ovaj plan mora uključiti:

• izgradnju veštačke akumulacije,

• sistem pumpnih stanica koji će vodu iz nižih, izdašnijih izvora terati na visoravan,

• kao i postavljanje rezervoara za sakupljanje kišnice kao prelazno rešenje.

Apelujemo i na struku – hidroinženjere i stručnjake iz oblasti hidrologije – da se uključe u pronalaženje rešenja.

Stočari su, uz velike žrtve, sami pokušali da finansiraju kopanje bunara, ali bez uspeha. Neophodna je državna intervencija. Grad Niš kao administrativni centar regiona ima obavezu da urgira na republičke institucije radi trajnog rešenja.

Ukoliko se ništa ne preduzme, životinje će morati biti hitno povučene sa Rakoša kako bi se sprečilo dalje kršenje Zakona o dobrobiti životinja.

Takođe, ukoliko dobijemo saglasnost stočara Bratislava Nikolića iz Velikog Krčimira, čiji je traktor izgoreo na Rakošu, objavićemo broj njegovog tekućeg računa kako bi građani mogli da mu pomognu.

Pitanje snabdevanja vode u celom Zaplanju postaje sve ozbiljnije i zahteva poseban pristup.

Saopštenje

DOBRO JE ŠTO NIŠ NASTAVLjA DA PRUŽA POMOĆ ZA SUVOPLANINSKE KRAVE I KONjE – TRAŽIM HITNO UKLjUČENjE MINISTARSTVA ZA DUGOROČNO REŠENjE PROBLEMA VODE NA RAKOŠU ILI EVAKUACIJU ŽIVOTINjA

Čitavu Srbiju obradovala je vest da je u toku prepodneva na suvoplaninsku visoravan Rakoš stigla pomoć u četiri cisterne iz niškog JKP „Medijana“ sa 40 tona vode, kao pomoć Grada Niša nomadskim stočarima. Prema rečima stočara sa Rakoša, Niš je, kao i avgusta prošle godine, i ove godine već krajem juna, kada je izvorište presušilo, pritekao u pomoć i sve do subote slao dve cisterne dnevno. Već petu godinu Srbiju potresaju, slike žednih krava i konja koji treći dan bez vode iscrpljeni leže u praznim bazenima, kao i teška i svedočenja nemoćnih stočara sa Suve planine. Međutim, problem stoke na Rakošu i nomadskih stočara koje država subvencioniše ne može ovim da bude rešen, jer je ovom broju životinja, od 1000 krava i teladi i 300 konja svakodnevno potrebno bar 50 tona vode, a padavina i vode zasigurno neće biti sve do oktobra meseca.

Od 2021.god. kada sam ukazala na ovaj problem i sa lica mesta na Rakošu obavestila javnost o tragediji životinja i ljudi na Suvoj planini, danas je situacija još mnogo teža i ima sve elelemte prirodne katasgtrofe jer zbog drastičnih klimatskih promena i suše, vode nema ni u zaplanjskim selima, a izvorište Rakoš presušilo je čitava tri meseca ranije nego prethodnih godina.

Smanjenje izvorišta vode u Srbiji su posledica klimatskih promena sa visokim letnjim temperaturama i suša koje su se udvostručile u odnosu na poslednjih 25 godina. Dok je pre 2000.godine prosek bio tri sušne godine u pedeset godina, u Srbiji je od tada do danas već bilo devet sušnih godina. Upravljanje vodom u Srbiji i strategija na osnovu koje je 80% izvorišta vode prodato ili dato u koncesiju stranim kompanija su pogubni i zahtevaju proglašenje vode kao srpskog nacionalnog resursa i uvođenje ustavne kategorije ljudskog prava na vodu.

Rešenju problema žedne stoke na Rakošu mora da se pristupi ODMAH.

Nema čekanja, jer će iduće godine situacija biti mnogo gora, a pitanje je kako će stoka izdržati do oktobra bez svakodnevnog odvoženja vode. Jasno je da je ovo odgovornost Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, opštinskih samouprava i samih stočara čija je obaveza da o dobrobiti ovih životinja brinu. Ministarstvo se, nakon što je septembra 2021.god tadašnji ministar Nedimović, zbog reakcije javnosti na tragediju žedne stoke i konja, bio primoran da na Rakoš dođe, i tada se slikao i podelio prazna obećanja, do sada više nije oglašavalo. Ne oglašavaju se ni siromašne lokalne samouprave Gadžinog Hana, Bele Palanke i Babušnice, a dok je prošle godine opština Gadžin Han, po rečima stočara pomagala svojom cisternom, u druge dve opštine ispravnih cisterna i nema. Stočari su, kako kažu, svesni da je obezbeđivanje vode i hrane stoci na planinskoj ispaši njihova odgovornost, prikupili sredstva, i pokušali da kopanje bunara dođu do vode, ali neuspešno.

Tražim da se već danas oglasi ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić i ponudi u saradnji sa opštinama i stočarima rešenje ovog problema. Potreban je hitan projekat trajnog obezbeđivanja vode na Rakošu, koji će dogovoriti svi subjekti – i Ministarstvo, i tri lokalne samopuprave i stočari učestvovati u njemu organizaciono i finansijski. I Niš kao administrativni centar treba da urgira za što hitnije rešenje. POzivamo i hidroinženjere i stručnjake iz oblasti hidrologije da pomognu idejama i predlozima. „Nišlije da se pitaju“ smatraju da bi koristan bio Projekat izgradnje veštačke akumulacije i sistema pumpnih stanica koje bi vodu iz nižih belopalanačkih sela gde su izvori daleko izdašniji „terali“ do teško prohodne visoravni Rakoš. Do tada nudimo stočarima pomoć u vidu rezervoara za kišnicu koji bi bili ispomoć do konačnog rešenja problema sa vodom. Kada dobijemo pristanak Bratislava Nikolića, stočara iz Velikog Krčimira kome je izgoreo traktor na Rakošu, objavićemo i njegov tekući račun jer se veliki broj ljudi javlja da mu pomogne.

Ukoliko nijednog od ovih rešenja nema , stoka i konji se moraju povući sa Rakoša kako bi se sprečilo dalje i izvesno mučenje suprotno Zakonu o dobrobiti životinja.

Pitanje snabdevanja Zaplanja vodom je posebno i još kompleksnije pitanje.

Prof. dr Tamara Milenković Kerković
Odbornik u Skupštini Grada Niša
„Nišlije da se pitaju“ – Platforma za Srbiju