Зоран Ћирић: Чекам да ме одведу у затвор

Већ три године траје судски спор у којем је окривљени писац из Ниша Зоран Ћирић или Магични Ћира оптужен да је СМС порукама, послатим на телефоне четири политичара, угрозио сигурност бившег градоначелника Ниша Зорана Перишића (СНС), изјавом да ће га живог раскомадати и да ће му затрти семе. Ћирић је средином ове године проглашен кривим на основу првостепене пресуде Основног суда у Нишу о угрожавању сигурности и осуђен на казну у износу од 100 хиљада динара у року од три месеца од правоснажности пресуде или да оде у затвор.

Ћирић је изјављивао да поруке које је послао представљају део његове личне преписке и да њихово коришћење као доказног материјала крши његову приватност. Такође је изјавио да ниједну од порука није послао Перишићу лично, да га полиција никада није саслушала, али да нико није ништа предузео када је бивши градоначелник Перишић претио њему. Све је то протумачио као кампању која се смишљено води против њега.

Недавно је у Вишем суду у Нишу одбијена жалба Ћирићевих адвоката која се односила на повреде одредаба кривичног поступка, непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној казни, тако да је првостепена пресуда постала правоснажна. Виши суд остаје при томе да је послатим порукама угрожена сигурност оштећеног Перишића, што је код њега изазвало страх и због безбедности његове деце. Зоран Ћирић за наш лист коментарише читав процес суђења питањима:

Недавно је у Вишем суду у Нишу одбијена жалба Ћирићевих адвоката која се односила на повреде одредаба кривичног поступка, непотпуно утврђеног чињеничног стања

– Како то да су медијима давани на увид „цитати”, а не и фотокопије фамозних претећих СМС порука, на којима би се видео број телефона оптуженог, а касније и осуђеног Ћирића? Зар то није много веродостојнији податак за јавност, у смислу доказног материјала на основу којег је подигнута оптужница, а касније донесена и судска пресуда? И зашто је суд дозволио да истекне законски рок до којег су мобилни оператери у обавези да чувају податке, а пре тога се сагласио са захтевом одбране да се узму листинзи бројева телефона и наводно оштећеног, као и оних који су му проследили инкриминисане СМС поруке, па и самог оптуженог? Да ли то значи да суд напросто не познаје закон или је у питању нешто друго? И оно питање које се намеће од почетка процеса: Зашто полиција није одмах по пријави привела и претресла осумњиченог Ћирића, као и његов стан, и зашто није никада узела његов мобилни и дала га на вештачење да се утврди да ли је и шта послато са њега и какви се све подаци у њему налазе? – каже Ћирић за Политику, додајући и ово:

– Хвала добрим људима који желе да помогну, али не могу дозволити да било ко плати новчани износ казне јер би то значило моје признавање кривице. А ја нисам прекршио ниједан закон и нисам учинио ништа од онога због чега сам осуђен. Будући да је у питању најтежа могућа клевета, којом сам проглашен потенцијалним убицом и патолошким случајем, довели су ме у ситуацију да једино робијањем могу да сперем љагу са свог имена. Наравно, они се плаше онога што ће се десити када изађем из затвора, али већ су се побринули и за то, те су ми спремили „дочек” после којег ми више нема изласка. Чекам их да испуне обећање и одведу ме на губилиште. Јер, као што сам већ више пута јавно изјавио: „Пошто нема никаквих материјалних доказа за ову срамну пресуду, онда мора и мене да нема. Тако да не знам да ли ћу доживети да чујем мишљење Уставног суда о овом дилетантски монтираном процесу. Како год, ја сам спреман за коначни расплет”.

Марина Вулићевић