Како користите леву траку аутопута?

Како треба поступити у таквом случају? Да ли сте у обавези да се склоните у десну траку, и како реаговати ако се возило иза вашег приближило толико да угрожава вашу безбедност?

У случају када вас успорава возило које се налази испред, да ли имате право да упозорите тог возача звучним или светлосним сигналом?

О овим питањима разговарали смо са Дамиром Окановићем, директором Комитета за безбедност саобраћаја и са начелником Управе саобраћајне полиције Драгишом Симићем.

“Генерално, када је реч о кретању возила левом саобраћајном траком на аутопуту, поред поштовања саобраћајних прописа, важно је и да возачи поштују време и потребе других учесника у саобраћају”, казао је Окановић.

“Пре свега, ако говоримо о саобраћајним прописима, у закону је јасно дефинисано да лева трака на аутопуту служи искључиво за претицање и да се њом није дозвољено кретати дуже него што је потребно да бисте завршили започето претицање. Након тога, ви сте у обавези да се вратите у десну траку аутопута”, објашњава Окановић.

“То практично значи да, ако се крећете левом траком аутопута, а нисте у претицању, и неко иза вас вам сигнализира (“аблендује”) да се склоните у десну траку и омогућете му пролаз, ви сте дужни да то и учините, без обзира да ли се то возило по вашој процени креће недозвољеном брзином.”

Са овом констатацијом слаже се и начелник саобраћајне полиције Драгиша Симић.

Он цитира Члан 104. Закона о безбедности саобраћаја на путевима који прописује да се “на аутопуту возач моторног возила мора кретати крајњом десном саобраћајном траком, осим ако није заузета возилима која се крећу у колони или приликом претицања”.

“С тим у вези, осим за претицање, лева саобраћајна трака може се користити само када је саобраћајна трака са њене десне стране заузета возилима која се крећу у колони”, прецизира Симић.

Он додаје и да према истом закону постоји обавеза да возач, који вози споро у мери у којој омета нормалан саобраћај, на првом одговарајућем месту омогући да га друго возило безбедно претекне.

Симић каже да минимална дозвољена брзина кретања левом саобраћајном траком аутопута није прописана законом, осим што се аутопутем не смеју кретати возила чија је највећа конструктивна брзина мања од 50 км/ч.

“У условима велике густине саобраћаја, возила се свим саобраћајним тракама аутопута, укључујући и леву, могу кретати изузетно малим брзинама, тако да брзина кретања често зависи од густине саобраћаја, стања коловоза, видљивости и других фактора”, образлаже Симић.

Када је реч о деоници аутопута кроз Београд, Дамир Окановић каже да правила о кретању левом траком која важе на аутопуту изван града, исто тако важе и на делу ове саобраћајнице кроз Београд.

“Иако се сматра да је део аутопута који пролази кроз Београд уствари пут кроз насељено место са две или више трака у једном смеру, то није тачно. У односу на деоницу аутопута ван града, једина разлика је у ограничењу брзине, које за део аутопута кроз Београд износи 80 км/х.”

Начелник саобраћајне полиције Драгиша Симић сагласан је да се у погледу коришћења леве траке на делу аутопута кроз Београд примењују већ поменуте одредбе које се генерално односе на аутопут.

То значи да се возач може кретати левом саобраћајном траком аутопута кроз Београд само када претиче или када је саобраћајна трака са његове десне стране заузета возилима која се крећу у колони.

Симић додаје и да осим општег ограничења брзине од 80 км/ч, не постоји препоручена брзина кретања возила на делу аутопута кроз Београд.

Поред тога што то прописује закон, Дамир Окановић наводи и пример зашто се треба склонити кад вам неко иза вас сигнализира.

“Постоји више разлога због чега се возачу иза вас жури, могуће је да се ради о хитном медицинском случају или нечем сличном, а да ли се он креће брзином већом од дозвољене, то не утврђујете ви, већ саобраћајна полиција, која такав прекршај и санкционише”, додаје Окановић.

Што се тиче “аблендовања”, начелник саобраћајне полиције Драгиша Симић каже да је овај вид сигнализације такође уређен законом.

Он прецизира да је прописана обавеза возача да употреби звучни знак упозорења када то захтевају разлози безбедности саобраћаја.

“То се нарочито односи на упозорење другом учеснику у саобраћају да желите да га претекнете, ако би без тог знака упозорења постојала опасност настанка саобраћајне незгоде”, објашњава Симић.

“Упозорење се може дати и наизменичним паљењем дугих светала (аблендовањем), уместо звучног знака упозорења, и то ноћу, али и дању, ако такав начин упозорења више одговара условима на путу”, каже даље Симић.

Он додаје и да се светлосни знак упозорења може употребити и у насељу приликом претицања другог возила.

Дамир Окановић каже да "аблендовање" није забрањено, а његова злоупотреба више је питање саобраћајне некултуре наших возача.

"Међутим, оно што возач који се креће иза вас никако не би смео да ради јесте да вам се примакне ближе него што је безбедно. Безбедно растојање зависи од брзине кретања и износи у метрима половину те брзине – ако возите 100 км/х, минимално безбедно растојање је 50 м."

"У оба случаја, и ако је прекорачена дозвољена брзина и ако вам се возило превише приближило, реч је о прекршају и небезбедној вожњи и бахатом понашању и саобраћајна полиција то треба да санкционише. Једино што ви у том случају можете да урадите јесте да пријавите таквог возача и возило саобраћајној полицији", закључио је Окановиц.

У саобраћајној полицији ову ситуацију такође тумаче на основу Закону о безбедности саобраћаја на путевима.

"Чланом 82. овог закона прописано је да возач мора да држи безбедно одстојање од возила које се креће испред њега, тако да може благовремено да успори или се заустави, ако возило испред њега успори или се заустави", каже начелник саобраћајне полиције Драгиша Симић.

"Наведена одредба важи на свим путевима, у насељу и ван насеља, а за њено непоштовање прописана је санкција", додаје он, уз напомену да су предвиђене санкције и за непоштовање одредби о употреби звучног знака упозорења.

Што се тиче грађанског пријављивања возача који су учинили неки од горе поменутих прекршаја као што су небезбедна вожња или злоупотреба звучног сигнала, Симић каже да службеници саобраћајне полиције поступају и по таквим пријавама.

"Саобраћајни полицајци поступиће по пријави о учињеном прекршају на одређеној локацији у складу са својим могућностима (бројем расположивих патрола, њиховом удаљеношћу, тренутним интервенцијама и др.)", објашњава он.

"Такође, у складу са Законом о прекршајима, свако лице старије од 16 година, чије је лично или имовинско право повређено или угрожено прекршајем, може поднети захтев за покретање поступка надлежном прекршајном суду", додаје Симић.

Директор Комитета за безбедност саобраћаја, Дамир Окановић, указао је и на још један важан детаљ који је у вези са безбедношћу, али и са културом понашања у саобраћају, а то је употреба показивача правца.

"Када са на аутопуту одлучите за претицање и желите да пређете у леву траку, ви сте дужни да укључите леви показивач правца и да га оставите укљученог све док не завршите претицање. Тада ће и онај који се креће иза вас добити јасан сигнал да ви обављате претицање и да се се због тога налазите у левој траци, и да након претицања имате намеру да се вратите у десну траку", објашњава Окановић.

"Возачи у земљама где је возачка култура развијенија од наше, попут Немачке, обавезно користе показивач правца код претицања и не злоупотребљавају леву саобраћајну траку."

"То може да се запази када видите возила из Немачке која се крећу по нашим аутопутевима", закључује Дамир Окановић.

Иако знамо да се ни странци не понашају увек по правилима, они у својим државама да плаћају веома високе казне уколико буду ухваћени у оваквим радњама.

Такође, кажњеници у одређеним случајевима насилничког понашања у саобраћају морају да иду на саветовање и поновну обуку, коју сами плаћају.

И после ових изјава и даље остаје нејасно шта је то што наше возаче тера да се инате на путу уместо да се понашају цивилизовано и да не улазе у сукобе са другим учесницима у саобраћају.

Један од разлога је свакако и уверење да су одлични возачи и да неће изазвати несрећу, као и да неће одговарати за насилничко понашање.