Изложба дигиталних радова Драгана Р.Тодоровића под називом КАЛЕИДОСКОПСКИ СПЕКТАКЛ

Драган Р. Тодоровић, рођен 1956. године у Огошту, Србија. Докторирао на Департману за физику Природно-математичког факултета  Универзитета у Новом Саду, теоријска физика – физика чврстог стања. Један део истраживања јесте проучавање транспорта енергије у беланчевинама и полимерним ланцима. Кроз дугогодишње истраживање, ти процеси су визуелизовани(2006. године)  а касније (од 2013. године)  и материјализовани.

Оне су сада део ауторовог ликовног истраживања. До сада су приказане на преко седамдесет групних жирираних изложби у земљи и иностранству и тринаест самосталних изложби. Добитник пет наградa.

Члан УЛУС-а од 2015. године.
Члан АртЦентра
Члан Суда части УЛУС-а 2018- 2019.

Калеидоскопски спектакл

Слике Драгана Р. Тодоровића, са својим смелим колористичким сударима, енергетским набојем, светлосним потенцијалом,  недвосмислено указују на вишедимензионалност и метафизичку природу светова, који су у средишту пажње уметника. Слојевита, виртуозна игра без почетка и краја, доноси визуелни спектакл, освајајући истовремено богатством валера и игром планова у једном, ма колико деловао хаотично, уређеном систему узрочно  последичних дешавања. Да је тако знају они који познају порекло ових слика и начин њиховог настанка.

Дигитални су улази светлосних млазева, угао ротирања, спектри боја, али су сви они задати, диктирани од стране уметника, бескрајно стрпљивог и прецизног у тражењу жељеног ефекта. У његовом оку и захваљујући његовом сензибилитету, рађа се аутохтона ликовна целина, снажног и упечатљивог дејства, са израженом димензијом звучног и ванвременом.  

У широком распону од површина са израженом структуралношћу до оних где стапање боја, даје утисак сликарског поступка, па и акварелски лазурних прелива, настаје читаво богатство визуелно естетских категорија, које  нас уводе у нове димензије и односе времена и простора. Белине и црна пространства и бљештави извори енергије из дубина слојевитих представа Драгана Р. Тодоровића, покретачи су и разлог дешавања. Попут слике из каледоскопа, израњају фантастични светови саткани од форми, структура, боја и светлости; све оно што на плану искуственог претварамо у појмовно, али и све остало што видимо оком иреалног, део је уметности, која у јединственом споју са науком, превазилази оквире и дефиниције до сада виђеног. ( Маја Станковић, историчар уметности)