Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Матија Бећковић у Нишу: Србија без Косова и Метохије не може да постоји!

rssBookmark and Share

Ниш 14.05.2018. Емилија Остојић, Здравко Стојнић

Боравећи на обележавању 139 година рада и постојања Народне библиотеке "Стеван Сремац" у Нишу, књижевник и академик Српске Академије наука и уметности Матија Бећковић, осврнуо се и на питање Косова и Метохије".

Фото: Јужна Србија
Фото: Јужна Србија

"Косово и Метојиха јесте биће и срце Србије и српског народа и без њега Србија не може да постоји и нико нема право да на било који начин одвоји душу од тела", изјавио је Бећковић.

„Ниш је престоница наше књижевности. Стеван Сремац је један од феномена, први писац који је писао на наречју места одакле није, и то боље од оних који су били одатле“ рекао је данас на свечаној академији поводом 139. годишњице библиотеке „Стеван Сремац“ у Нишу академик Матија Бећковић, који је истакао да је „Сама чињеница да се још није десило да је неки писац писао на неком другом, осим на матерњем језику, говоре о томе у чему је значај писаца и чему они служе. Језик је најважнији архив, сведок, најбогатији рудник који има један народ“ .

„За свако слово овог града имамо по једног великана – рекао је Матија Бећковић који је казао да су његови најбољи другови Душко Радовић и Бранко Миљковић, уједно и „наши највећи писци“, који уз Стевана Сремца печате овај град писаном речи.

Говорећи о значају књиге академик Бећковић је казао „На почетку је била књига, на крају ће бити књиге, а између су ствари које су склоне променама.То је аргументовао и студијом Умберда Ека која се зове „ Нећете се лако ратосиљати књиге“. „Овде је исписана ћитава историја књиге као идеалног изума, који је дат једном за свагда. Могу бити од различитог материјала али је ни један други медиј не може потиснути. -Завршиће се увек онако како је почело – тријумфом књиге“, казао је Бећковић.

На питање могу ли нови медији да потисну књигу Бећковић је казао да су Књиге су трајно добро. И оне написане пре хиљаду година ми данас можемо да читамо, а дискете морамо често да мењамо  казао је Бећковић.

Он се осврнуо на савремене тековине. У телефону је, казао је он, не само цела једна библиотека, него цела стварност.

„ У мојој младости библиотека је била место где се могла наћи све књиге. и као што сада преко телефона можете ући у траг свему на свету, да седите у Нишу а да слушате премијеру Берлинске опере, тако  је некад у малим местима била библиотека. Утеха за велики број људи.

Управник Народне библиотеке Србије, писац Ласло Блашковић рекао је да је библиотекарски задатак је да се књиге нађу, чувају, конзервишу и дају читаоцима на употребу, стога је важно да библиотекари треба да прочитају књиге.

„Долазим у Ниш дуго годин, долазим у ову библиотеку и она је заиста одлична. Једна је од најбољих библиотека у Србији. Поготову сада, последњих неколико година, како је реновирана“ рекао је Ласло Блашковић.

Народна библиотека „Стеван Сремац“ једна је од најстаријих културних установа у Граду и прва јавна библиотека у Јужној Србији.

Група професора је у оквиру Гимназије, 1879. године, основала библиотеку и читаоницу за потребе грађана, те се ова година сматра годином оснивања нишке Народне библиотеке. Две су личности значајне за даљи живот Библиотеке: нишки владика, Јероним Јовановић и писац, Стеван Сремац. Нишки владика, Јероним Јовановић, 13. маја 1894. године, тестаментом је завештао своју кућу с двориштем, новац и богату личну библиотеку за оснивање Јавне библиотеке, која је после дугог судског процеса свечано отворена 19. септембра 1904. године. Библиотека је 1906. године добила још једну значајну донацију. Након изненадне смрти Стевана Сремца, његов брат, Јован Сремац, поклонио је целокупну пишчеву личну библиотеку Народној библиотеци.До краја Другог светског рата Библиотека је била под патронатом Гимназије. Директор Гимназије уједно је био и старатељ Библиотеке, а као библиотекари радили су гимназијски професори, чуло се данас на свечаној академији.

Фото: Јужна Србија

“Данас је Народна библиотека „Стеван Сремац“ савремена институција са преко 30 хиљада корисника, која располаже фондом од преко 350 000 јединица библиотекске грађе, богатом завичајном збирком, савременом и богатом дигиталном библиотеком као и Кабинетом графике, једином колекцијом штампане уметности у народним библиотекама у Србији, са више од 300 оригиналних графичких отисака. Она је прерасла и постала један од лидера не само у библијотечкој информационој делатности, већ уоште у области културе и образовања”, казала је данас директорка библиотеке Стеван Сремац Соња Шуковић. Она је додала да је слика читаоца сада измењена о много је више омладине , док су раније  главни” читаоци били пензионери.

Фото: Народна библиотекаЧита се све – од класике, белетристике али и савремена књижевна дела.

У име Града Ниша присутне је поздравила градска већница Јелена Митровски.

Она је истакла посебну мисију коју има библиотека у изградњи система вредности млађих нараштаја и честитала вредан јубилеј свим запосленима у овој установи.

Свечаности су присуствовали представници града, Ласло Блашковић, управник Народне Библиотеке Србије, владика Теодосијем представници свештенства, војске као и библиотека широм Србије .

У оквиру свечаности отворена је својеврсна изложба аутора Драгане Теодосић под називом “Матија” посвећена великану писане рећи и академику САНУ Матији Бећковићу.

У музичком програму учествовала је вокална група “ Константин” и гуслар Радован Пековић.

Фото: Народна библиотека


#   Ниш   Јужна Србија регион   Стеван Сремац   историја   Народна библиотека   Матија Бећковић   Владика Теодосије   Бранко Миљковић   Соња Шуковић   Јелена Митровски   Душко Радовић
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима