У друштву бисера српске културе: Престижна награда "Културни образац" за Сару Цинцаревић

По речима министра Вукосављевића "сваки од овогодишњих добитника овог скромног признања јесте бисер српске културе".

Пред пуном салом зграде Југословенске кинотеке и високим званицама, као и добитницима признања, министар Владан Вуксављевић се обратио речима: „Министарство културе и информисања додељује посебно признање под називом „Културни образац“ по други пут. Ово признање замишљено је тако да послужи као аналогија награди која се додељивала током античких Олимпијских игара. То је „Ловоров венац“. Он сам по себи није доносио ни новац, ни злато, ни привилегије али је доносио посебну врсту утицаја и значаја свом носиоцу јер је говорио о томе да је носилац изузетним подвижништвом, у датим тренуцима историје, у складу са критеријумима времена, надилазио себе, своје друштво, своје слабости и уздизао се високо у свет врлине.“

Вукосављевић је напоменуо да многи вредни људи чији рад у области културе остаје за широку јавност невидљив заслужују посебну пажњу и да „Културни образац“ представља настојање Министарства да те вредне посленике који, према министровим речима, свој живот проводе надахнути духом културе, истакне и подстакне да наставе своје залагање у срединама где живе.

Бисери српске културе..

„Сваки од вечерашњих добитника овог скромног признања јесте бисер српске културе. Овогодишњи лауреати признања „Културни образац“ су људи и установе који су радом, непрестаним трудом превазилазили стандарде струке и просечне стандарде нашег друштва, који су се у својим напорима и резултатима  издизали високо  и представљали охрабрење и подстрек средини у којој раде, али и другим срединама, јер се култура капиларно преноси из града у град, из региона у регион“, казао је Вукосављевић.

„Вечерас се захваљујемо широком спектру делатника, од стрипа, преко џеза, појања уз гусле… Све су то фрактали српске културе и једнако су важни и све њих морамо у једнакој мери да подстичемо  на даљи рад“, закључио је министар.

У друштву најбољих..

Поред госпође Саре Цинцаревић, добитници овогодишњег признања „Културни образац“ су, Адам Црнобрња, Александар Милановић, Биљана Миљковић, Боги Митић, Вељко Брборић, Весна Буројевић, Владан Видосављевић, Димитрије Големовић, Емир Кустурица, Јан Немчек, Мати Јелена, игуманија манастира Жича, Коста Вуковић, Љиљана Берић, Марко Поповић, Милета Продановић, Миливоје Ранђић, Милош Ковачевић, Милош Шобајић, Мирослав Перишић, Никола Рацков, Огњан Крстић, Оливер Ђорђевић, Предраг Пипер, Радован Бели Марковић, Саша Ракезић, алијас Александар Зограф, Светислав Божић, Светлана Јовановић, Светлана Пејић, Славица Вујовић, Срето Танасић, Хусеин Мемић – Бели.

„Културни образац“ добиле су следеће установе: Адлигат - Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу, Градска управа Врање, Дом Јеврема Грујића, Јован Маљоковић, Балкан салса бенд, Народни музеј Крушевац, Народни музеј Лесковац, Научно-истраживачко удружење Милутин Миланковић, Општина Бајина Башта, Основна школа „Милан Благојевић“, Лучани, Панорама – Установа за новинско-издавачку делатност, Позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, Савез гуслара Србије.

У име појединачних добитника, присутнима се обратио Никола Рацков, а у име установа културе Славко Максимовић из Удружења Милутин Миланковић.

Чланови хора "Бранко" из Ниша, узели су учешће у уметничком делу програма свечане доделе признања.

Додели признања „Културни образац“, поред осталих званица, присуствовали су потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић и председник САНУ Владимир Костић.

Хор "Бранко"

Нишка Црквено - певачка дружина "Бранко" је основана 1. септембра 1887. године при Саборном храму Свете у Нишу. Хор је добио име по чувеном песнику српског романтизма Бранку Радичевићу. Већ пуних 127 година овај хор саслужује са нишким епископом и свештенством у нишком катедралном храму без престанка. Из дуге и бурне историје хора издвајамо наступе хора између два светска рата по читавом Балкану, којима проноси славу српске хорске музике. У истом периоду хор је постао носилац ордена Светога Саве трећег степена, дуката краља Александра Карађорђевића и дружинске заставе краља Петра II Карађорђевића. После другог светског рата хор Бранко је поделио катакомбну судбину српске цркве и дуже од 40 година био ван токова друштвеног живота, али није прекидао своју основну намену - појање на богослужењима. Деведесетих година прошлога века ансамбл је потпуно обновљен. Током последњих 20 година хор је наступао у Немачкој, Грчкој, Италији, Аустрији, Белорусији, Украјини, Русији, Бугарској, Словенији, Републици Српској, Великој Британији, Луксембургу, Белгији, Пољској, Француској, Чешкој, САД-у, Мексику, Канади и Израелу. Учесник је многих међународних фестивала и добитник многих награда. Неки од њих су Међународни фестивал православног појања, Минск, Белорусија, (Grand Prix), Дани црквене музике, Хајновка, Пољска (Grand Prix), Мокрањчеви дани, Неготин, I место на надпевавању на 40-им Мокрањчевим данима, учешће на Фестивалима у Ротенбургу и Маркобендорфу.

Хор "Бранко" је имао благослов да је певао на устоличењу два српска патријарха у Пећи, Патријарха Павла и Патријарха Иринеја.