U društvu bisera srpske kulture: Prestižna nagrada "Kulturni obrazac" za Saru Cincarević

Po rečima ministra Vukosavljevića "svaki od ovogodišnjih dobitnika ovog skromnog priznanja jeste biser srpske kulture".

Pred punom salom zgrade Jugoslovenske kinoteke i visokim zvanicama, kao i dobitnicima priznanja, ministar Vladan Vuksavljević se obratio rečima: „Ministarstvo kulture i informisanja dodeljuje posebno priznanje pod nazivom „Kulturni obrazac“ po drugi put. Ovo priznanje zamišljeno je tako da posluži kao analogija nagradi koja se dodeljivala tokom antičkih Olimpijskih igara. To je „Lovorov venac“. On sam po sebi nije donosio ni novac, ni zlato, ni privilegije ali je donosio posebnu vrstu uticaja i značaja svom nosiocu jer je govorio o tome da je nosilac izuzetnim podvižništvom, u datim trenucima istorije, u skladu sa kriterijumima vremena, nadilazio sebe, svoje društvo, svoje slabosti i uzdizao se visoko u svet vrline.“

Vukosavljević je napomenuo da mnogi vredni ljudi čiji rad u oblasti kulture ostaje za široku javnost nevidljiv zaslužuju posebnu pažnju i da „Kulturni obrazac“ predstavlja nastojanje Ministarstva da te vredne poslenike koji, prema ministrovim rečima, svoj život provode nadahnuti duhom kulture, istakne i podstakne da nastave svoje zalaganje u sredinama gde žive.

Biseri srpske kulture..

„Svaki od večerašnjih dobitnika ovog skromnog priznanja jeste biser srpske kulture. Ovogodišnji laureati priznanja „Kulturni obrazac“ su ljudi i ustanove koji su radom, neprestanim trudom prevazilazili standarde struke i prosečne standarde našeg društva, koji su se u svojim naporima i rezultatima  izdizali visoko  i predstavljali ohrabrenje i podstrek sredini u kojoj rade, ali i drugim sredinama, jer se kultura kapilarno prenosi iz grada u grad, iz regiona u region“, kazao je Vukosavljević.

„Večeras se zahvaljujemo širokom spektru delatnika, od stripa, preko džeza, pojanja uz gusle… Sve su to fraktali srpske kulture i jednako su važni i sve njih moramo u jednakoj meri da podstičemo  na dalji rad“, zaključio je ministar.

U društvu najboljih..

Pored gospođe Sare Cincarević, dobitnici ovogodišnjeg priznanja „Kulturni obrazac“ su, Adam Crnobrnja, Aleksandar Milanović, Biljana Miljković, Bogi Mitić, Veljko Brborić, Vesna Burojević, Vladan Vidosavljević, Dimitrije Golemović, Emir Kusturica, Jan Nemček, Mati Jelena, igumanija manastira Žiča, Kosta Vuković, Ljiljana Berić, Marko Popović, Mileta Prodanović, Milivoje Ranđić, Miloš Kovačević, Miloš Šobajić, Miroslav Perišić, Nikola Rackov, Ognjan Krstić, Oliver Đorđević, Predrag Piper, Radovan Beli Marković, Saša Rakezić, alijas Aleksandar Zograf, Svetislav Božić, Svetlana Jovanović, Svetlana Pejić, Slavica Vujović, Sreto Tanasić, Husein Memić – Beli.

„Kulturni obrazac“ dobile su sledeće ustanove: Adligat - Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju, Gradska uprava Vranje, Dom Jevrema Grujića, Jovan Maljoković, Balkan salsa bend, Narodni muzej Kruševac, Narodni muzej Leskovac, Naučno-istraživačko udruženje Milutin Milanković, Opština Bajina Bašta, Osnovna škola „Milan Blagojević“, Lučani, Panorama – Ustanova za novinsko-izdavačku delatnost, Pozorište „Toša Jovanović“, Zrenjanin, Savez guslara Srbije.

U ime pojedinačnih dobitnika, prisutnima se obratio Nikola Rackov, a u ime ustanova kulture Slavko Maksimović iz Udruženja Milutin Milanković.

Članovi hora "Branko" iz Niša, uzeli su učešće u umetničkom delu programa svečane dodele priznanja.

Dodeli priznanja „Kulturni obrazac“, pored ostalih zvanica, prisustvovali su potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i predsednik SANU Vladimir Kostić.

Hor "Branko"

Niška Crkveno - pevačka družina "Branko" je osnovana 1. septembra 1887. godine pri Sabornom hramu Svete u Nišu. Hor je dobio ime po čuvenom pesniku srpskog romantizma Branku Radičeviću. Već punih 127 godina ovaj hor saslužuje sa niškim episkopom i sveštenstvom u niškom katedralnom hramu bez prestanka. Iz duge i burne istorije hora izdvajamo nastupe hora između dva svetska rata po čitavom Balkanu, kojima pronosi slavu srpske horske muzike. U istom periodu hor je postao nosilac ordena Svetoga Save trećeg stepena, dukata kralja Aleksandra Karađorđevića i družinske zastave kralja Petra II Karađorđevića. Posle drugog svetskog rata hor Branko je podelio katakombnu sudbinu srpske crkve i duže od 40 godina bio van tokova društvenog života, ali nije prekidao svoju osnovnu namenu - pojanje na bogosluženjima. Devedesetih godina prošloga veka ansambl je potpuno obnovljen. Tokom poslednjih 20 godina hor je nastupao u Nemačkoj, Grčkoj, Italiji, Austriji, Belorusiji, Ukrajini, Rusiji, Bugarskoj, Sloveniji, Republici Srpskoj, Velikoj Britaniji, Luksemburgu, Belgiji, Poljskoj, Francuskoj, Češkoj, SAD-u, Meksiku, Kanadi i Izraelu. Učesnik je mnogih međunarodnih festivala i dobitnik mnogih nagrada. Neki od njih su Međunarodni festival pravoslavnog pojanja, Minsk, Belorusija, (Grand Prix), Dani crkvene muzike, Hajnovka, Poljska (Grand Prix), Mokranjčevi dani, Negotin, I mesto na nadpevavanju na 40-im Mokranjčevim danima, učešće na Festivalima u Rotenburgu i Markobendorfu.

Hor "Branko" je imao blagoslov da je pevao na ustoličenju dva srpska patrijarha u Peći, Patrijarha Pavla i Patrijarha Irineja.