Православци данас славе Крстовдан

Часни Крст је пронашла царица Јелена, мајка цара Константина Великог, када је била на поклоњењу Христовом гробу у Јерусалиму.

Након што је преузео власт над целим Римским царством, цар Константин Велики је желео да обнови хришћанске светиње у Светој земљи.

Једна од највећих жеља Светог цара Константина и његове мајке, Свете царице Јелене, била је да пронађу Часни Крст на којем је био распет Исус Христос.

Царица Јелена је након много муке и труда успела да дозна где се налази Часни Крст и наредила је да се копа земља.

Након извесног времена, копачи осетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало "Исус

Назарећанин, цар Јудејски" и клинове којима је био прикован за Крст. Немогавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христос, досете се да на мртваца, чија је погребна поворка пролазила, положе сва три крста.

Када је Часни Крст дотакао тело мртваца, он је васкрсао, а Крст је однесен на Голготу.

На вест да је Часни Христов Крст пронађен, окупило се мноштво народа - сви су желели да га виде, додирну и целивају.

Патријарх Макарије одлучио је да подигне Крст на једно узвишење.

Прво уздизање, Воздвижење, Часног Крста догодило се 326. године и од тада је Часни крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог Васкрсења, који је царица Јелена потом подигла на Гологоти.

Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години.

И поред њене жеље да та реликвија остане нетакнута, вековима је од Часног Крста узимана честица по честица и разношена по целом свету.

Празник је обележен црвеним словом и на тај дан се обавезно пости.

Крстовдан се увек обележава 14. септембра по старом, односно 27. септембра по новом календару.