Како разликовати прави мед од фалсификата - и свећа помаже да отклонимо дилему

Србија је прошле године извезла 2.700 тона меда у вредности од око 13 милиона евра. Мед се највише извозио за Италију, Норвешку и Немачку.

Све већа потражња меда отвара велике могућности за озбиљнији развој пчеларства у Србији и многи, који се тренутно траже, у неком бизнису, могу добро да зараде ако се определе за производњу меда.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, професор Зоран Станимировић, шеф катедре за биологију на Факултету ветеринарске медицине у Београду рекао је да је код нас пчеларство увек било добро а млади људи се укључују све више, што даје додатни потенцијал.

Говорећи о условима који су утицали на то, Станимировић истиче да се људи окупљају око тога где може да се неки динар заради и попуне рупе у новчанику.

Каже да је у питању изузетно тешка делатност, често дефинисана као високо ризична, слабо профитабилна, јер много штошта можете да учините и урадите, али ипак од "оног горе" много тога зависи.

Природни фактори који утичу на профитабилност

"Ако немате хране у окружењу – џаба", истакао је Станимировић. Говорећи о природним факторима који утичу на исплативост, он каже да је прво и основно да ли има хране, да ли има биља које цвета и доноси нектар, затим каква је година, да ли је сушна или превише кишна, треће – каква је технологија пчеларења, да ли је пчелар вичан томе.

Према његовим речима, код нас је годинама то била делатност хобиста, а сад је све више професионалаца.

Природа је постала мање издашна, промењени су климатску услови, током године мало је влаге и то чини да биљке смање продукцију нектара и полена. Данас нема белог босиљака који је био основа, поготово лети, за развој летњих пчела, објаснио је Станимировић.

Колико се меда "извуче" из кошнице 

Истакао је да је година за нама била боља од претходне, али много лошија у односу на раније године.

Станимировић наводи да се дешавало да буде преко 80 килограма меда по кошници, а данас смо задовољни ако се "извуче" 20 до 30 килограма.

Подизању производње допринела је стабилизација цене меда, регулација проблема са фалсификатима.

"Промењен је правилник, тако да постоје проблеми са фалсификатима", рекао је Станимировић и поручио грађанима да када купују мед обрате пажњу да онај који се купи на велико за 250 динара без ПДВ-а – није мед.

"По радњама када купујете мед до 500 динара, опет није мед. Реална цена меда данас би требало да буде око 1.000 или 1.200 динара", каже он.

Није цена само оно што говори о квалитету меда. Он каже да се много тога може наћи у меду.

Станимировић каже да је развијена технологија фалсификовања меда, па је тешко и великим стручњацима да "провале" да ли је у ствари реч о правом меду или о фалсификату.

Шта треба да знамо када купујемо мед 

Илустровао је да када купујете мед, треба да знате да ли је то мед од пчелара произвођача за кога знате да је медар – ако то не знате, онда се може наћи у доброј мери у супермаркетима где постоји добра контрола.

Багремов мед се разликује од других јер је он светлији са 20 одсто воде у себи, са 20 одсто полена, зеленкастожућкасте боје када гледате у односу на светло, када га окренете лагано проверавате густину. Он је течнији од липовог меда.

Објаснио је да се гледа како мехур иде, па рецимо код липовог меда, мехур иде спорије. Када дође до краја, формира се сребрнкаст круг који указује на то да је реч о багремовом меду.

"Када отворимо теглу, подигнемо поклопац не сме да се нит од меда прекида – ако се та дуга нит прекида, онда је то проблем", каже он.

Друга особина, наводи даље Станимировић, јесте  када узмете прави мед, намотате на кашику и ставите у чашу воде, тешко се скида са кашике и када се скине, пада доле - прави мед мора да се сталожи - претвара се у крпице и не раствара се одмах као што је случај са фалсификатом.

Пламен свеће и кашичица меда 

Ако лагано наспемо мед у кашичицу и загревамо је на пламену свеће мед ће прокључати али не сме да карамелизује, и не сме да почне да мирише на шербет, наглашава професор.

Према његовим речима, битна карактеристика меда је кристализација, али кристалисан мед по целој тегли, а код фалсификата то иде по дну.

Говорећи о субвенцијама, професор каже да помажу пчеларима који су регистровани.

"Много је значајније што држава издваја за куповину опреме за опремање медарске куће", закључио је Станимировић.