Kako razlikovati pravi med od falsifikata - i sveća pomaže da otklonimo dilemu

Srbija je prošle godine izvezla 2.700 tona meda u vrednosti od oko 13 miliona evra. Med se najviše izvozio za Italiju, Norvešku i Nemačku.

Sve veća potražnja meda otvara velike mogućnosti za ozbiljniji razvoj pčelarstva u Srbiji i mnogi, koji se trenutno traže, u nekom biznisu, mogu dobro da zarade ako se opredele za proizvodnju meda.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, profesor Zoran Stanimirović, šef katedre za biologiju na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu rekao je da je kod nas pčelarstvo uvek bilo dobro a mladi ljudi se uključuju sve više, što daje dodatni potencijal.

Govoreći o uslovima koji su uticali na to, Stanimirović ističe da se ljudi okupljaju oko toga gde može da se neki dinar zaradi i popune rupe u novčaniku.

Kaže da je u pitanju izuzetno teška delatnost, često definisana kao visoko rizična, slabo profitabilna, jer mnogo štošta možete da učinite i uradite, ali ipak od "onog gore" mnogo toga zavisi.

Prirodni faktori koji utiču na profitabilnost

"Ako nemate hrane u okruženju – džaba", istakao je Stanimirović. Govoreći o prirodnim faktorima koji utiču na isplativost, on kaže da je prvo i osnovno da li ima hrane, da li ima bilja koje cveta i donosi nektar, zatim kakva je godina, da li je sušna ili previše kišna, treće – kakva je tehnologija pčelarenja, da li je pčelar vičan tome.

Prema njegovim rečima, kod nas je godinama to bila delatnost hobista, a sad je sve više profesionalaca.

Priroda je postala manje izdašna, promenjeni su klimatsku uslovi, tokom godine malo je vlage i to čini da biljke smanje produkciju nektara i polena. Danas nema belog bosiljaka koji je bio osnova, pogotovo leti, za razvoj letnjih pčela, objasnio je Stanimirović.

Koliko se meda "izvuče" iz košnice 

Istakao je da je godina za nama bila bolja od prethodne, ali mnogo lošija u odnosu na ranije godine.

Stanimirović navodi da se dešavalo da bude preko 80 kilograma meda po košnici, a danas smo zadovoljni ako se "izvuče" 20 do 30 kilograma.

Podizanju proizvodnje doprinela je stabilizacija cene meda, regulacija problema sa falsifikatima.

"Promenjen je pravilnik, tako da postoje problemi sa falsifikatima", rekao je Stanimirović i poručio građanima da kada kupuju med obrate pažnju da onaj koji se kupi na veliko za 250 dinara bez PDV-a – nije med.

"Po radnjama kada kupujete med do 500 dinara, opet nije med. Realna cena meda danas bi trebalo da bude oko 1.000 ili 1.200 dinara", kaže on.

Nije cena samo ono što govori o kvalitetu meda. On kaže da se mnogo toga može naći u medu.

Stanimirović kaže da je razvijena tehnologija falsifikovanja meda, pa je teško i velikim stručnjacima da "provale" da li je u stvari reč o pravom medu ili o falsifikatu.

Šta treba da znamo kada kupujemo med 

Ilustrovao je da kada kupujete med, treba da znate da li je to med od pčelara proizvođača za koga znate da je medar – ako to ne znate, onda se može naći u dobroj meri u supermarketima gde postoji dobra kontrola.

Bagremov med se razlikuje od drugih jer je on svetliji sa 20 odsto vode u sebi, sa 20 odsto polena, zelenkastožućkaste boje kada gledate u odnosu na svetlo, kada ga okrenete lagano proveravate gustinu. On je tečniji od lipovog meda.

Objasnio je da se gleda kako mehur ide, pa recimo kod lipovog meda, mehur ide sporije. Kada dođe do kraja, formira se srebrnkast krug koji ukazuje na to da je reč o bagremovom medu.

"Kada otvorimo teglu, podignemo poklopac ne sme da se nit od meda prekida – ako se ta duga nit prekida, onda je to problem", kaže on.

Druga osobina, navodi dalje Stanimirović, jeste  kada uzmete pravi med, namotate na kašiku i stavite u čašu vode, teško se skida sa kašike i kada se skine, pada dole - pravi med mora da se staloži - pretvara se u krpice i ne rastvara se odmah kao što je slučaj sa falsifikatom.

Plamen sveće i kašičica meda 

Ako lagano naspemo med u kašičicu i zagrevamo je na plamenu sveće med će proključati ali ne sme da karamelizuje, i ne sme da počne da miriše na šerbet, naglašava profesor.

Prema njegovim rečima, bitna karakteristika meda je kristalizacija, ali kristalisan med po celoj tegli, a kod falsifikata to ide po dnu.

Govoreći o subvencijama, profesor kaže da pomažu pčelarima koji su registrovani.

"Mnogo je značajnije što država izdvaja za kupovinu opreme za opremanje medarske kuće", zaključio je Stanimirović.