Стари рецепти југа Србије: Традиционални првомајски ћевапчићи

Ћевапчићи или оригинално на турском ћуфте (куфте) су назив за омиљено јело на Балкану.

Иначе ћевап (кевап) је ражњић на турском, па се ти термини често бркају.

То су мале "кугле" од млевеног меса, печене на роштиљу, у Босни од млевеног јунећег или овчијег меса, у Србији и Македонији од млевеног свињског и јунећег меса. 

Обично се служе као главно јело, у Србији у лепињи, у Босни у сомуну, са исецканим црним луком, кајмаком, младим сиром и сл.

Назив ћевапчићи потиче од старотурске речи кебаб. 

Међутим у данашњем турском језику шишкебаб значи ражњић, док би реч за наш ћевап одговарала, турска реч куфте ( ћуфте ).

Сматра се да су најбољи ћевапчићи из града Лесковца, на југу Србије, који се састоје 100% од телећег меса и сервирају у лепињи.

Лесковчани кажу да је најбољи начин за печење ћевапа /ћевапчића/ када се користи роштиљ на ћумуру, чији је размак измедју жица роштиља тачно осам милиметара.

Оба израза /ћевапчићи и ћевапи/ су одомаћени у српском језику, док се у другим деловима земља ћевапчићи праве од мешаног млевеног свињског и јунећег меса.

У Босни су ћевапи јело које обично повезују са подручјем бивше Југославије. Босна и Херцеговина је република коју најчешће препознају по обележјима и утицајем Отоманског царства, медју којима су и ћевапчићи. Неке од локација познатих по својим одличним ћевапима су Баш-Чаршија у Сарајеву и Бања Лука.

Чувени бањалучки ћевап је вишеслојно месо, обично 4 реда ћевапчића који су спојени.

Неки највише воле македонски кебаб, јер је то варијанта ћевапа од свињског и јунећег меса. Јело које се обично састоји од 5 до 10 комада се служи само са белим хлебом, сецканом свезом паприком, луком и сољу.

На старом турском базару у Скопју, у Битољу или другим крајевима Македоније се може пробати изврсна десетка /10 комада ћевапчића је веома популарно јело.

Током шездесетих година, назив ћевапчићи се, као чувени специјалитет проширио на читаву обалу Јадрана.

Почетком седамдесетих година, ћевапчићи су постали познато јело "на брзака", ако на Балкану, тако и у Америци и читавој Европи.

Рецепт....

Потребно је:

1кг јунетине од врата
50мл воде
кашичица соли
1/3 кашичице бибера
главица ситно сецканог црног лука и 3 чена белог лука, такође ситно сецкана

Припрема

Оригинално се у води прокува бели лук, со и бибер па када се вода охлади све се процеђено сипа на месо сецкано на коцкице. Значи иде само вода са свим тим аромама – а буде стварно довољно јако зачињено.

И оригинално, коцкице преко ноћи стоје у фрижидеру покривене мокром ланеном крпом. Сутрадан  се тек месо меље два пута на машини. Како немам машину за месо, а нисам хтела да испустим душу због рибања блендера – у месари сам тражила да ми месо одмах самељу 2 пута на машини. 

Након млевења за оне који су прво секли на коцке – а за мене након што је мало одстајало – месо треба да се „меси“ још пола сата.

Затим месо стоји покривено провидном фолијом (тј. ланеном крпом) још 3-4 сата, ван фрижидера. Провидна фолија је ту уместо ланене крпе коју немам, а и да је имам мрзело би ме да је перем после.

Након тих пар сати, а пре него што се пређе на прављење ћевапа, у ову количину меса се умеша и 1 кашичица соде бикарбоне да буду „ваздушастији“.

Месо се затим провлачи кроз посебан шприц за прављење ћевапа. Главна фора је да се добро стисне и да нема пуно ваздуха, тј. да маса буде „сабијена“. Тако се добију они ћевапчићи који „одскачу“ на роштиљуили тигању као да су гумене лоптице.

Пећи на роштиљу уз стално окретање. .   (потребно искуство)..

Ужиивајте у празничном роштиљу.