Керковић: Правилно преношење знања и искуства поред талента и рада, најбитнија ствар у спорту

Обележевању су присуствовали сам слављеник проф. Керковић, Светислав Пешић селектор Кошаркашке репрезенетације, Братислав Ђорђевић, гости из Олимпијског комитета, прва генерација нишког ДИФ-а, спортски радници, декан проф. др Милован Братић, продекани као и колектив факултета.

Професор Керковић се осврнуо на почетке кошарке у Србији и Југославији.

Говорници су се смењивали и имали само речи хвале за рад професора керковића, посебно када се ради о педагошком искуству.

Обележавање јубилеја је прошло у разговору и емотивној атмосфери са сарадницима проф. Керковића из других градова и спортских установа, .

Александар Керковић, рођен је 2.05.1922. у Краљеву (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца). Образовање: Уписан је у Прву генерација тсудената Државног Института Фискултуре (ДИФ), шк. 1946/47. године. Дипломирао је 1949. године у Београду. Магистарски рад је одбранио 1966. године на Високој школи за физичко васпитање Универзитета у Београду. Докторску дисертацију је одбранио 1974. године на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

Запослење: Први радни однос засновао је 1952. године у Београду (Комитет Физичке културе ФНР Југославије), као референт за Спорт. Од 1953-1955. године радио је као професор физичког васпитања у Гимназији и Учитељској школи у Шапцу.

Прво универзитетско звање стекао је на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, где је изабран за вишег предавача (1974), затим ванредног професора (1975) и редовног професора (1977).

• пута је био управник Студијске групе за Физичку културу, у два мандата продекан Филозофског факултета, а у пензију је отишао са позиције Декана Филозофског факултета, Универзитета у Нишу (мај, 1987).

Педагошке активности: У оквиру Студијске групе за физичку културу (ФК), предавао је на катедри за Теорију и методику Физичког васпитања и Рекреације и на катедри Спортских игара, док је, у оквиру Катедре Индивидуалних спортова, био организатор курсева из Пливања и Скијања.

Као први доктор наука из области Физичке културе (на Универзитету у Нишу), са великим бројем предмета које је покривао, практично је учествовао у свим комисијама за одбрану дипломских радова. Као професор ВПШ, Групе за ФВ, био је ментор и председник комисије у преко 600 практичних испита, који су били уједно и завршни, дипломски радови. Када су стечени услови за организовање последипломских студија, ради образовање кадрова за VII-1 степен стручне спреме, учествовао је као предавач на Методологији истраживања, на матичном факултету, али и као предавач по позиву на Медицинском факултету Универзитета “Кирил и Методиј” у Скопљу, на Универзитету у Приштини и на Природословском факултету Универзитета у Сплиту, на предмету Социологија спорта. Ова област је од почетка била у сфери његовог најужег интересовања, тако да је био руководилац бројних магистранада, чије су теме биле интердисциплинарног карактера, не само у Нишу. Пре одласка у пензију, на Филозофском факултету – на Групи за Физичко васпитање, био је председник комисије и испитивач у преко 150 дипломских радова. (Прилог - 001-Шири приказ биографије).

Остале активности кандидата: Активно је учествовао у формирању спортских клубова и руковођењу истих, у многим градовима Србије, било као спортиста, тренер или члан управе, о чему сведоче бројна признања, захвалнице и награде.

Нарочито је био успешан у кошарци, као играч (члан Националног тима, 1949. године) и тренер (Кошаркашки клуб „Студент“– Ниш), затим у репрезентације у фудбалу (голман), и у атлетици (Првак београдског универзитета у скоку увис, 1949. године).