Царска резиденција у корову

НИШ -Када су, те далеке 1989. године, током ископавања, тик уз ров нишке Тврђаве из земље почеле да се појављују зидине импозантне античке грађевине из IV века с велелепним мозаицима, фрескама, подним и зидним грејањем, узбуђеним археолозима било је јасно да је само једна особа у Наисусу могла да буде власник таквог здања. Но, средства за наставак истраживања до дана данашњег нису обезбеђена, па сензационална палата која би Нишу могла да донесе нову славу из године у годину неумитно пропада.

- Ако је Константин имао резиденцију у Наисусу, онда је то био овај објекат. На Медијани има много више доказа да у њој Константин није боравио него што их има да јесте док, с друге стране, све нађено доказује да би ова грађевина могла да буде царска палата, не само по својој раскоши већ и по локацији. Наиме, тешко да би један цар боравио на месту које није било утврђено, као што је била Медијана, док се Палата са октогоном налази на месту где се зна да је била античка утврда - каже Тони Чершков, археолог нишког одељења Завода за заштиту споменика, који је својевремено открио ово здање.

Према нађеним остацима, процењује се да је објекат био величине фудбалског игралишта, односно да је краћа страница зграде била дугачка бар 60 метара. Имао је мозаике у свих пет просторија које су откопане, подно и зидно грејање, а на зидовима су нађени фрагменти фресака. Пронађени су и носећи стубови ширине једног метра, што намеће претпоставку да је и висина објекта била импозантна.

- Ово је један од најзанчајнијих објеката из IV века пронађен унутар античког Наисуса. Он показује још једну важну ствар да та рушења Хуна и Авара нису била потпуна јер објекат није уништен до темеља. Требало би у његовом окружењу очекивати и бедеме античке утврде. Тешко да је било ко осим цара у то време могао себи да приушти такав луксуз. Мозаици су највероватније на целој површини, нисмо смели да наставимо копање након њеног открића јер није било могућности да се заштите налази. Постојећи нађени остаци мозаика су заштићени са два слоја тер-папира и 60 центиметара земље. Колико је до данас остало сачувано, не може се рећи јер се мозаици не смеју откривати само да би се видели - објашњава Чершков и додаје да је потребно хитно извршити конзервацију нађених остатака, а онда наставити ископавања.

Објекат се налази на градском земљишту, што је посебна повољност за наставак истраживања јер не би морала да се откупљује земља. Пројектом конзервације предвиђена је рестаурација зидова до висине коју су археолози првобитно затекли, а то је око три метра на појединим местима. Директор нишког одељења Завода за заштиту споменика Миле Вељковић каже да су од Министарства културе затражена средства од 2,7 милиона динара за пројекат конзервације зидова, након чега би, у другој фази, могла да буде извршена конзервација нађених мозаика. Градски већник Миодраг Радовић каже да је и град од НИП-а затражио 36 милиона динара за наставак истраживања, али да одговор још није добио.

Намештај од мермера

Унутар остатака Палате са октогоном, која је овај назив добила по осмоугаоној просторији, једној од пет откопаних, нађени су и разни предмети који сведоче да се радило о разиденцији некога важног и имућног у Наисусу. Археолози су пронашли доста мермерних украса који су били део дрвеног намештаја, што је у то време представљало и те какав лусуз. Мозаички подови идентични су по квалитету и геометријским мотивима са онима на Медијани.

Конзервација или затрпавање

- Већ шест година конкуришемо за средства за конзервацију и наставак истраживања, али ниједном их нисмо добили. Сада смо затражили само конзервацију зидова и очекујемо позитиван исход. У супротном, тражићемо од Републичког завода за заштиту споменика сагласност да затрпамо објекат како бисмо га сачували за неко боље време, када ће моћи да се истражи, јер на овај начин годинама пропада. Зидови високи три метра на појединим местима су сада упола нижи. Боље да је нисмо ни открили - каже Миле Вељковић.