Бакарни прстен најзначајније откриће

Пројекат "Плочник, прошлост уживо" подржало је Министарство културе и финансира га са 600. 000 динара. Директорка прокупачког музеја, археолог Јулка Кузмановић Цветковић каже да ће завршетак ових радова значити и крај овогодишње кампање радова на најзначајнијем налазишту које датира из 7. 500 година пре нове ере.

"Ова година је била веома успешна за археологе који су радили на ископавању Плочника. Радови који су почели августа а настављени септембра и трајали су шест недеља су у ствари наставак пројекта 'Развој металургије у Евроазији'. Ради се о пројекту који са 500. 000 фунти финансира Британска влада и ово је друга од три године, колико траје читава реализација пројекта, рекла је Кузмановић Цветковић.

Наглашава да је најзначајније археолошко откриће током ове године бакарни прстен који ће када стигну резултати анализе дати одговоре на многа питања, међу којима је од каквог је метала рађен, од које руде, како је ливен, којом врстом технологије...

"Осим бакарног прстена, пронађено је и много керамике, изузетно квалитетно рађене, лепе, различите. На основу тог материјала видимо у ствари како се живело, односно који је ниво живота био. Круна нашег ископавања у овој години био је експеримент топљења бакарне руде. Експеримент је први пут овако циљано изведен, од ситњења руде па до ливења предмета. Читав технолошки процес је спроведен онако како се то радило у неолиту, на основу резултата истраживања", рекла је она.

Пројекат "Развој металургије у Евроазији" траје од 2012. до 2014. године. Идејни творац пројекта је доктор археологије Миљана Радивојевић, која је и докторирала на металургији Винчанске културе.

"За крај овог пројекта, током 2014. године планирана је презентација резултата и израда публикација. Хоћемо да Плочник приближимо посетиоцима и туристима. У сарадњи са туристичким организацијама имаћемо наступе на сајмовима туризма, а у ту сврху отворићемо и поставку сталне изложбе на самом локалитету, у згради коју нам је уступила на коришћење железница. Предстојеће године нас очекује наступ и презентација на Европској радионици у Истамбулу где ће мо колегама презентовати резултате досадашњих истраживања", најављује директорка прокупачког музеја и носиоц ископавања у Плочнику.

Ове године, археолошко налазиште Плочник поред великог броја туриста, посетили су и ВИП гости из Америке који обилазе најзначајније светске дестинације, као и студенти и професори археологије из Хрватске.

За њих је поновљен експеримент топљења метала, а ова посета значи и почетак заједничке сарадње археолога из некада једне земље, кроз пројекте везане за истраживања Винчанске културе.

Током 2014. године могу се очекивати и коначни резултати анализа свих узорака који су прикупљени током године. Анализе резултата који треба да стигну из Лондона и Немачке у многоме ће допринети да се сазнају јасни датуми када се шта дешавало на овом простору.

"Оно што и даље не знамо а што може да буде занимљиво је како су изгледали Винчанци. Још увек нисмо нашли ни један гроб, и о њима судимо само на основу представа на статуетама", каже Јулка Кузмановић Цветковић.

Неолитско налазиште Плочник случајно је откривено приликом радова на изградњи пруге Ниш - Приштина још 1927. године. Ископавања су настављена 1996. године, у сарадњи са Народним музејом у Београду и Народним музејом "Топлице" у Прокупљу, а радовима руководе магистар Душан Сљивар и Јулка Кузмановић Цветковић.