Нишка Бања

Приликом градње бањског хотела “Озрен” откривени су остаци некадашњег римског купатила, за које је утврђено да датира из 1. века, али и стари новац за који је утврђено да је коришћен у доба владавине цара Хадријана, што је било у 3. веку.

Сматра се да су још Стари Римљани, у доба када су насељавали ово подручје добро знали за лековитост бањске термо – минералне воде, те да су је обилато користили за лечење. Додатним научним истраживањима је утврђено да су они тада на подручју данашње Нишке бање изградили бројне виле, између којих се налазило римско купатило.

Такође се зна да је у доба владавине цара Константина, али и његових наследника, у данашњем нишком насељу Медијана такође постојало купатило, а вода која је у њему коришћена је специјално изграђеним аквадуктом притицала управо из Нишке бање.

Сматра се да је овакав развој Нишке бање као лечилишта прекинут 441. године под најездом Атилиних Хуна, а пропадање се наставило доласком Авара, Словена и других освајача.

Пропадање Нишке бање као лечилишта је, према мишљењу стручњака трајало све до 16. века када су турски освајачи поново кренули у њено обнављање.

Занимљив је податак да је турски султан Сулејман, када је кренуо у освајање Београда, боравио управо на подручју Нишке бање, како би се окрепио. Постоји чак и писмени траг о овом догађају, у коме се наводи да је султан Сулејман Величанствени “у топлој бањи крај Ниша остао два дана”, као и “ да је у каснијим походима остајао да ноћи у Нишкој бањи”.

Иако су на почетку своје владавине овим просторима Турци открили ову бању, заправо су са њеним правим обнављањем почели тек у другој половини 17. века. Обнављање је подразумевало изградњу путева, али и подизање два одвојена базена, за жене и за мушкарце. Тек након тога је Нишка бања и званично била уцртана у турске карте и то као шесто по реду коначиште на Цариградском друму, који је водио од Софије до Ниша. То, поред осталог значи да је у Нишкој бањи постојао хан за преноћиште.

Иако поново оживела, само два века касније, ова бања поново губи на значају. Мада се претпоставља да је овоме допринео и велики број земљотреса који је ово подручје погодио у периоду између 1851. и 1866. године, од којих је последњи, чини се био нарочито разоран.

Поновна изградња објеката у Нишкој бањи почиње тек крајем 19. века. Постоје тврдње да је за оживљавање овог лечилишта заслужан српски краљ Милан Обреновић, који је управо у овој бањи пронашао лек за своју бољку, која га је годинама уназад мучила. Излечен од упорног ишијаса, краљ Милан је морао да се врати брзо у Београд, јер у Нишкој бањи тада није било удобног смештаја.
Дефинитивни успон ова бања доживљава почетком 20. века, када званичну бригу о њој узима тадашња држава (1923. године).

Данас је ситуација посве другачија...Нишка бања је данас, поред лечилишта, постала и врло посећена дестинација за одмор.