Закопана базилика крај Ниша пуна злата и драгуља?

Туритички потенцијал 

 Археолошка истраживања почела су 1969. године, када су откривени остаци базилике и цистерна са степениште и бунаром.

Локалитет се налази на узвишењу које се према две стране стрмо спушта. Византијско утврђење је било димензија 120×75 м и спада у јустинијански и постјустинијански период. Откривени су бедем, угаоне куле и ров. Бедем је окруживао готово правилну четвороугаону површину од око 4200 м².

Од налаза откривених на локалитету Кулина посебно је значајан бронзани портрет за који се претпоставља да приказује Еуфемију (жену Јустина И) или Јустинијанову жену Теодору и датује се у 4. век. Налаз је случајно откривен у центру градског платоа и сматра се да је био део скулптуре на форуму.

ПОРТРЕТ ЦАРИЦЕ

Глава је припадала шупљој ливеној статуи, која приказује младу жену, приближно природне висине, има масивно изливен украс на глави, капу и дијадему. Једна од блиских аналогија је бронзана ваза у облику женског попрсја из конзерваторске палате у Риму. Претпоставља се да је портрет направљен у неком од центара на Истоку.

ПРИЧА О БЛАГУ

У Нишком крају, на брду Градиште, десетак километара од Ниша, људи већ вековима покушавају да пронађу стару подземну византијску цркву испуњену благом (злато, круне, дијаманти...), али још нико успео до сада да је прона]е.

Сви знају тачну локацију, али је права мистерија тачно место где се подземна црква налази, где тачно треба копати. Теорија о подземној цркви пуној блага је веома популарна и позната широм Балканског полуострва.

Водеће дневне новине у Србији (Блиц, Политика, Вечерње Новости...) својевремено су нашироко писале о највећој потрази за закопаним благом на Балкану у XX веку,  о покушају из 1993. године да се пронадје подземна црква пуна блага на брду Градиште. Наводно, целу акцију је водио извесни Салваторе, човек са Сицилије, а у целу причу се умешала и држава, укључујући и војску и полицију, где су коришћена експлозивна средства, па чак и механизација, а прича се да је, на месту где се копало, био видјен и Жељко Разнатовић Аркан. Резултат потраге је остао тајна до дан данас.

Наводно, у Србији постоје људи који тврде да имају детаљне мапе где се ова црква са благом налази, ипак, нико још до сада није успео да је пронадје, или да одгонетне мистерију о закопаном византијском благу. Иначе, на локацији од свега неколико квадратних километара, где се претпоставља да се налази црква са благом, али и и друга закопана блага, постоје неколико занимљивих историјских и туристичких места и то рановизантијско утврдјење Градиште, које је било део одбрамбеног система римског цара Јустинијана Првог (527-565.), а унутар утврђења се налазе и остаци цркве из тог периода. Неколико стотина метара од Градишта, налазе се остаци утврђења Железник из XIV века, као и Манастир Железник (XIV) са црквом Св. Николе.

Било како било, легенде о закопаном благу су постојале, постоје и постојаће, медјутим, у свему томе, највећу штету трпе објекти од историјске важности, јер, у грамзивој потрази за закопаним благом, копачи злата немилосрдно наносе оштећења на њима.

У сваком случају добра шанса за туризам овог краја.

Материјал: arheo-amateri.rs, викопедија

Фото:youtube, spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs