Zakopana bazilika kraj Niša puna zlata i dragulja?

Turitički potencijal 

 Arheološka istraživanja počela su 1969. godine, kada su otkriveni ostaci bazilike i cisterna sa stepenište i bunarom.

Lokalitet se nalazi na uzvišenju koje se prema dve strane strmo spušta. Vizantijsko utvrđenje je bilo dimenzija 120×75 m i spada u justinijanski i postjustinijanski period. Otkriveni su bedem, ugaone kule i rov. Bedem je okruživao gotovo pravilnu četvorougaonu površinu od oko 4200 m².

Od nalaza otkrivenih na lokalitetu Kulina posebno je značajan bronzani portret za koji se pretpostavlja da prikazuje Eufemiju (ženu Justina I) ili Justinijanovu ženu Teodoru i datuje se u 4. vek. Nalaz je slučajno otkriven u centru gradskog platoa i smatra se da je bio deo skulpture na forumu.

PORTRET CARICE

Glava je pripadala šupljoj livenoj statui, koja prikazuje mladu ženu, približno prirodne visine, ima masivno izliven ukras na glavi, kapu i dijademu. Jedna od bliskih analogija je bronzana vaza u obliku ženskog poprsja iz konzervatorske palate u Rimu. Pretpostavlja se da je portret napravljen u nekom od centara na Istoku.

PRIČA O BLAGU

U Niškom kraju, na brdu Gradište, desetak kilometara od Niša, ljudi već vekovima pokušavaju da pronađu staru podzemnu vizantijsku crkvu ispunjenu blagom (zlato, krune, dijamanti...), ali još niko uspeo do sada da je prona]e.

Svi znaju tačnu lokaciju, ali je prava misterija tačno mesto gde se podzemna crkva nalazi, gde tačno treba kopati. Teorija o podzemnoj crkvi punoj blaga je veoma popularna i poznata širom Balkanskog poluostrva.

Vodeće dnevne novine u Srbiji (Blic, Politika, Večernje Novosti...) svojevremeno su naširoko pisale o najvećoj potrazi za zakopanim blagom na Balkanu u XX veku,  o pokušaju iz 1993. godine da se pronadje podzemna crkva puna blaga na brdu Gradište. Navodno, celu akciju je vodio izvesni Salvatore, čovek sa Sicilije, a u celu priču se umešala i država, uključujući i vojsku i policiju, gde su korišćena eksplozivna sredstva, pa čak i mehanizacija, a priča se da je, na mestu gde se kopalo, bio vidjen i Željko Raznatović Arkan. Rezultat potrage je ostao tajna do dan danas.

Navodno, u Srbiji postoje ljudi koji tvrde da imaju detaljne mape gde se ova crkva sa blagom nalazi, ipak, niko još do sada nije uspeo da je pronadje, ili da odgonetne misteriju o zakopanom vizantijskom blagu. Inače, na lokaciji od svega nekoliko kvadratnih kilometara, gde se pretpostavlja da se nalazi crkva sa blagom, ali i i druga zakopana blaga, postoje nekoliko zanimljivih istorijskih i turističkih mesta i to ranovizantijsko utvrdjenje Gradište, koje je bilo deo odbrambenog sistema rimskog cara Justinijana Prvog (527-565.), a unutar utvrđenja se nalaze i ostaci crkve iz tog perioda. Nekoliko stotina metara od Gradišta, nalaze se ostaci utvrđenja Železnik iz XIV veka, kao i Manastir Železnik (XIV) sa crkvom Sv. Nikole.

Bilo kako bilo, legende o zakopanom blagu su postojale, postoje i postojaće, medjutim, u svemu tome, najveću štetu trpe objekti od istorijske važnosti, jer, u gramzivoj potrazi za zakopanim blagom, kopači zlata nemilosrdno nanose oštećenja na njima.

U svakom slučaju dobra šansa za turizam ovog kraja.

Materijal: arheo-amateri.rs, vikopedija

Foto:youtube, spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs