Данас је Сретење Господње – сусрет Бога и човека, зиме и лета

Порекло празника

Према Светом писму, четрдесетог дана по Рођењу Христовом, Пресвета Дева Марија донела је свог божанског Сина у јерусалимски храм како би Га, по Закону, посветила Богу и тиме извршила обред очишћења. Иако за тим није било стварне потребе, Христос, као Законодавац, није желео да се огреши о Закон који је дат преко пророка Мојсеја.

У то време у храму је службу вршио првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, који је Деву Марију увео на место намењено девојкама. Том приликом у храму су се појавили праведни старац Симеон и Ана, кћи Фануилова.

Старац Симеон узео је на руке Месију и изговорио речи:
„Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе… јер очи моје видеше спасење твоје“ (Лк 2, 29–32).
Он је пророчки најавио Христову улогу у спасењу света, док је Ана, која је живот провела у посту и молитви, такође препознала Месију и објавила Његов долазак житељима Јерусалима.

Фарисеји, незадовољни поступком Захарије, о томе су известили цара Ирода, који је, страхујући за свој престо, наредио убиство новорођеног Христа. Међутим, Света породица је, по упутству анђела, већ била напустила град и упутила се у Египат.

Празник Сретења обележава се од најранијих хришћанских времена, а свечано празновање установљено је 544. године, за време цара Јустинијана.

Народна веровања

У српској народној традицији верује се да се на Сретење „срећу“ зима и лето. Ако тог дана осване сунчано време, а медвед се, уплашен сопствене сенке, врати у зимски сан, сматра се да ће зима потрајати још шест недеља.

Обичај је и да се на Сретење пале свеће, јер се верује да њихов пламен штити дом од грома, несреће и зла, али и да има посебну благотворну моћ.

Једно од најзанимљивијих веровања односи се на младе девојке – верује се да ће им будући младожења бити налик особи коју тог јутра прву сретну, и по изгледу и по карактеру.