„Држава Косово“ већ стигла до - Алексинца!

Само 200 динара кошта ауто-карта „државе Косово“ коју је штампала фирма „Тримакс“ из Скопља, у власништву двојице тамошњих Албанаца. Албанизовани сви топоними пројектоване „велике Албаније“, па је, на пример, Куршумлија претворена у - Куршуми, а Проклетије чак - у „Шиптарске Алпе“ (Alpet Shljiptare)

Шиптари се спремају да 17. фебруара - уз помоћ Вашингтона и Брисела и по цену најбруталнијег кршења међународног права - једнострано прогласе независност, а „држава Косово“ већ увелико „маршира“ Србијом!

У ово ће тешко поверовати само неупућени. Јер, и у самој Србији се - под носом званичног Београда, БИА и МУП - већ месецима рашчишћавају путеви отимању „српске Палестине“ и њеном претварању у „НАТО-државу“ са лицем и прошлошћу Хашима Тачија. Тако успешно да је „држава Косово“ већ стигла бар до Алексинца.

У сваком случају, један Београђанин се 1. фебруара, возећи аутопутем ка Нишу, око пола 10 увече зауставио да на пумпи код Алексинца наточи гориво. И док је плаћао рачун, на полици са разним ауто-картама и плановима градова - на своје запрепашћење - открио је „Путну карту Косова“ која је била много више од тога. Праву правцату мапу државе Косово на албанском и енглеском језику. Са административном границом према остатку Србије, као и према Македонији, Албанији и Црној Гори, претвореном у класичну међудржавну границу! Означеном на потпуно исти начин као граница између Македоније и Албаније или између Албаније и Црне Горе!

На једном сталку алексиначке пумпе су изложене мапе наше фирме „Мега Мац“, а међу њих уметнуте карте Албаније, Македоније и „државе Косово“ македонског издавача „Тримекс“, фирме из Скопља, коју воде двојица Албанаца, држављана Македоније. На алексиначкој пумпи ове три ауто-карте се, иначе, продају као - мапе „околних земаља“.

ПРОКЛЕТИЈЕ ПОСТАЛЕ „ШИПТАРСКЕ АЛПЕ“

На „Тримаксовој“ ауто-карти, албански топоними су и у „суседним земљама“ Србији и Црној Гори. На целом простору такозване „велике Албаније“. Изузетак је Македонија, на чији добар део територије Шиптари такође имају аспирације, али издавачи очито нису имали храбрости да великоалбанске претензије пласирају и према земљи у којој живе.

Зато је Скопје остало - Скопје, док је Куршумлија постала - Куршуми, а Бујановац постао - Бујаноц. Истим потезом су Проклетије претворене у - „Шиптарске Алпе“...

ПОМИЛОВАН ЗУБИН ПОТОК

Интересантна је и мапа северног дела „државе Косово“. Док је Србица постала Скендерај, неким српским насељима назив није промењен, на пример Зубином Потоку. Тек ће се видети: има ли то неке везе са спекулацијама да је Вашингтон већ „дошапнуо“ Тачију да не покушава да успоставља „независност“ на северу српске покрајине.

Путника је, наравно, највише заинтересовала „Тримаксова“ ауто-карта Косова. Претпоставио је, наравно, да би за такве увозне мапе за тржиште Србије морала да постоји увозна декларација, што би, опет, значило да је меродавни орган у Србији њихову продају дозволио. Такве декларације на самим мапама, међутим, нема! И, бар за сада - ником ништа!

Наш путник је ауто-мапу „Косова“ купио (погледати фотокопију рачуна), отворио и имао шта да види. „Државу Косово“ усред Србије! За „само“ 200 динара. И схватио да власти Србије за њу не знају или, што је још горе, знају, али је - толеришу. А да све буде још горе ради се о ауто-карти „државе Косово“ урађеној у размери 1:220.000, која неодољиво подсећа на сличне карте Србије или Космета, какве је својевремено издавао Војно-географски институт из Београда у размери 1:200.000. Незнатна разлика у размеру вероватно је требало да послужи да се прикрије порекло матрице по којој су „картографи“ из Скопља исписали своје „Шиптарске Алпе“ и сличне „бисере“.

Ауто-карта јужну српску покрајину не приказује само као самосталну државу, са црвеном бојом означеном „државном“ границом. Јер, и сви топоними Косова и Метохије на тој карти су исписани искључиво на албанском језику. Расрбљени су чак и називи српских села и заселака, који никакав други назив никада нису имали.

Али, ту је један новитет. Наиме, добар део албанских назива је на некаквом „новоалбанском“ језику, који се вољом тзв. косовских власти успоставља уместо досадашњег, познатог албанског језика.

Сама замена српских топонима има дугу предисторију. Још тридесетих година прошлог века, у Албанији, која је у ратним годинама друге деценије 20. века створена вољом Аустроугарске и још неких европских сила, покренута је акција која је обухватила замену преко 800 српских топонима, у доброј мери албанским кованицама.

Наш познати историчар др Славенко Терзић, који је годинама руководио Историјским институтом САНУ, подсећа да је стварање новоалбанског језика настављено и након Другог светског рата. Тако је 1970. године, Албанолошки институт у Приштини израдио пројекат етнички очишћене топографије на Космету. Наравно, мета пројекта су били пре свега српски топоними, али је имао, као што се сада добро види, и далекосежније циљеве. Савршено се уклопио у ово што се данас ради на Космету са благословом НАТО и „међународне заједнице“- у искорењивање свих трагова постојања Срба на том простору. Са амбицијом да се заувек ишчупа српски етнички и језички корен свих назива на Космету.

Сведочанство о арбанашењу српских назива оставио је и професор Универзитета у Приштини др Богумил Храбак. У делу „Ширење арбанашких сточара по равницама и словенски ратари средњовековне Албаније“, које је објављено у зборнику радова насловљеном „Становништво словенског поријекла у Албанији“ (Титоград 1991).

Да није трагично, било би смешно када приштинске туристичке организације призивају туристе на „косовска хришћанска светилишта“, наравно прећуткујући да су то манастири и цркве српских владара из средњег века. Још мање је смешно када римски папа говори о хришћанском народу, а обраћа се такозваном председнику Косова јер Ватикан предобро зна ко је главни хришћански народ Косова и Метохије и чији су цркве и манастири.

Народу без историје на Косову и Метохији (а имали смо још таквих у комшилуку) сличне ауто-карте и помоћ „међународне заједнице“ и Ватикана су потребни за прављење државе, а и да би имали о себи шта да кажу.