Продајем бубрег да школујем ћерку

Знам да се томе противе закон и етичке норме, али мени је закон моја ћерка. За мене то није трговина људским органима и нисам се на овај корак одлучио из економског интереса, већ искључиво због тога да ћерку збринем да се не пати целог живота и евентуално лута улицама као бедник после моје смрти.

Шта је све спреман родитељ да учини за своје дете, дирљиво сведочи спремност Алексинчанина Горана Лукића (38), који је чврсто одлучио да прода бубрег како би ћерки омогућио да заврши школовање и стекне какав-такав кров над главом.

Овај електротехничар који је, за две деценије од стицања дипломе, успео да званично напабирчи само осам месеци стажа у радној књижици, на располагању је, како каже, имао само две могућности. Да до циља за своју тринаестогодишњу ћерку дође криминалом, или да прода један бубрег. Без размишљања, одлучио се за ово друго, не хајући за последице.

Лукићева животна прича је слична многима у овој земљи, али у њој ипак има нечег по чему се разликује од осталих. Оженио се 1995. године, али убрзо после рођења ћерке, разводи се од супруге, а с обзиром на то да је била малолетна, девојчица по судској одлуци припада мајци. Мајка се убрзо преудаје и са ћеркицом одлази у Ниш, где живе у врло тешким финансијским и стамбеним условима.

- Чак и у таквим околностима, моја мезимица је одличан

ђак. Дајем јој далеко више него што ми је пресуђена алиментација, а богами знам многе који ни динар не дају свом детету после развода и једноставно га отпишу. Са ћерком се одлично слажем, срце ми се кида због свега и са мислима на њу и легнем и устанем - каже Лукић.

- Не бирам посао, радим као црв и дању и ноћу, а са бироа ми никада није нуђен радни однос у некој државној фирми - додаје Лукић. Али то што зарадим, ипак је недовољно за моју ћеру, јер она заслужује много више. Заслужује да јој створим услове да заврши факултет и да јој оставим макар једнособан стан. Нисам се више женио нити ћу, јер живим за своје дете и зато сам одлучио да због ње продам бубрег некоме коме треба. Тиме би спасао нечији живот, а помогао мојој лепотици. Урадио бих то чак и ако би ми лекари рекли да ћу умрети чим ми изваде бубрег, а иначе сам здрав - истиче Лукић за "Новости" и додаје да ће све рећи својима, па и ћерки, али када обави посао, а ако не успе да ишколује ћерку и обезбеди јој стан, сматраће да није ни био родитељ.

СТРОГО ПО ЗАКОНУ

КАКО смо сазнали од лекара, таква могућност код нас, па и у Европи и Америци (сем у Индији и Пакистану), није дозвољена ни законски ни етички, јер је реч о трговини људским органима. Пресађивање туђих бубрега је могуће, али за то постоји строга законска и медицинска процедура.

http://www.novosti.rs/