Тужно за новинарство, неразумљиво за судство: Апелациони суд ослободио оптужене за убиство Славка Ћурувије

Четворицу припадника некадашњег Ресора државне безбедности пре тога је Посебно одељење за организовани криминал два пута прогласило кривим и осудило на укупно 100 година затвора.

Апелациони суд је у одлуци навео да је усвојио жалбе одбране и делимично жалбу тужилаштва, те преиначио првостепену пресуду и Радомира Марковића ослободио оптужбе да је извршио кривично дело тешко убиство у подстрекавању, а окривљене Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића да су, као саизвршиоци, извршили кривично дело тешко убиство.

Апелациони суд је подсетио да је после одржане седнице већа у априлу прошле године одлучило да отвори претрес пошто је „основано изјављеним жалбама указано да је првостепени суд и у поновљеном поступку учинио битне повреде одредаба кривичног поступка због којих није било могуће испитати правилност и законитост побијане пресуде, а такође није поступио по налогу другостепеног суда и није отклонио неправилности на које је указано раније донетим решењем Апелационог суда што је било од одлучног утицаја на доношење законите и правилне пресуде“.

Првостепени суд је, каже се даље у одлуци Апелације, „пресудом која се напада жалбама прекорачио оптужбу, повредио идентитет оптужбе и пресуде и није решио предмет оптужбе, а притом је и селективном оценом доказа у потпуности занемарио одређене чињенице које произлазе из изведених доказа, а које међусобно посматране пружају основ за другачије пресуђење“.

Суд је донео одлуку да на претресу пред другостепеним судом поново испита сведока оштећену Бранку Прпа, Милорада Улемека, Милоша Симовића и Александра Симовића и да изведе доказе чије извођење је одбијено од стране првостепеног суда.

У одлуци другостепеног суда се подсећа да сведоци Улемек, те Милош и Александар Симовић нису желели да одговарају на постављена питања суда и странака и ускратили су сведочење.

„Суд је прочитао њихове исказе које су дали пред Тужилаштвом за организовани криминал, као и исказе Дејана Миленковића и Миладина Сувајџића, који су се изјашњавали само о информацијама које су од неког чули, притом исти садрже и потпуно различита изјашњења, а с обзиром на то да су изјавили да о овом догађају немају непосредних сазнања, Суд је утврдио да су искази ових сведока из истраге не само непоуздани, већ и да се не могу са сигурношћу прихватити као истинити“.

Апелациони суд закључује да током поступка није утврђено постојање организоване криминалне групе, нити је утврђено ко је, када и где, као што се наводи у диспозитиву оптужнице, учествовао у сачињавању претходног договора и плана за лишење живота власника, директора главног и одговорног уредника дневног листа “Дневни телеграф” и недељника „Европљанин” Славка Ћурувије. Према њему, није изведен ниједан доказ у прилог наводима оптужбе, да је такав налог дат од стране НН лица “из највиших структура власти”.

За апелацију ни наводи да је Радомир Марковић, у то време начелник РДБ-а, упознао шефа београдског центра Радоњића са планом о лишењу живота новинара Славка Ћурувије, односно да му је пренео план и тако га са умишљајем подстрекао да припреми његову физичку ликвидацију, „нису поткрепљени ниједним изведеним доказом“, те стога логичко закључивање првостепеног суда само на основу односа субординације између окр. Марковића и Радоњића, није могло бити прихваћено.

Такође, тврди да није изведен ниједан доказ који би потврдио наводе оптужбе да је Радоњић постигао договор о непосредном извршењу убиства са  Кураком и Ромићем.

Апелациони суд је, наводи се у одлуци „неспорно утврдио да су оперативно техничке мере тајне контроле телефонских разговора и мере тајног праћења и осматрања према Славку Ћурувији примењиване и пре доласка Радоњића на место начелника ЦРДБ Београд, те да су били испуњени сви прописани услови за тајно праћење сада Славка Ћурувије до момента његовог прекида, те да је ова мера примењена као уобичајени метод и редовна службена радња из делокруга надлежности Ресора државне безбедности и заснована на одговарајућим прописима, те није доказана теза оптужбе да су налози за примену оперативно техничких мера били дати у циљу лишења његовог живота“.

Такође, Апелациони суд каже да је „утврдио да се бели Голф 3 који се наводи у оптужници није налазио на лицу места“.

Подсећа и да се сведокиња Бранка Прпа доследно током поступка изјашњавала о чињеници да лице које је лишило живота Славка Ћурувију нису ни Курак ни Ромић и да је то поновила и на претресу пред другостепеним судом.

Апелациони суд је на претресу одбио предлог одбране да се извештај о преснимавању, форензичкој анализи и прегледу похрањених података о оствареном телефонском саобраћају од 12. фебруара 2012. године, потписан од стране Д. Ј, В. Ђ. и Драгана Кецмана, са пратећом документацијом, издвоји из списа као незаконит.

„Након што је овај доказ детаљно размотрен како сам за себе, тако и у вези са осталим изведеним доказима, другостепени суд је нашао да се исти не може прихватити као поуздан и веродостојан и да се на њему не може засновати чињенично стање у овом кривичном поступку, из разлога који су детаљно образложени у одлуци другостепеног суда“, каже се у одлуци апелације.

„Чињеница да је пок. Славко Ћурувија био критичар тада актуелне власти, за овај Суд није спорна, али с обзиром на то да је у односу на окривљене донета ослобађајућа пресуда, то се Суд није ни могао упуштати у мотиве извршења овог кривичног дела“, каже се у последњој реченици одлуке Апелационог суда.

О пресуди је одлучивало веће Апелационог суда у којем су били Нада Хаџи Перић, Весна Петровић, Драган Ћесаровић, Марко Јоцић и Душанка Ђорђевић.

РУЖИЋ: ПРЕСУДА НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ ИЗМЕЊЕНА
„Нема даље процедуре, пресуда је правоснажна. Тужилац може да подигне захтев за заштиту законитости (то је ванредни правни лек) али и да Врховни суд утврди да је повређен закон, пресуда не може да се мења на штету оптужених, будући да су они ослобођени“, рекао је адвокат породице Ћурувија Слободан Ружић за портал Раскрикавање.

Извор. Фондација "Славко Ћурувија"