Tužno za novinarstvo, nerazumljivo za sudstvo: Apelacioni sud oslobodio optužene za ubistvo Slavka Ćuruvije

Četvoricu pripadnika nekadašnjeg Resora državne bezbednosti pre toga je Posebno odeljenje za organizovani kriminal dva puta proglasilo krivim i osudilo na ukupno 100 godina zatvora.

Apelacioni sud je u odluci naveo da je usvojio žalbe odbrane i delimično žalbu tužilaštva, te preinačio prvostepenu presudu i Radomira Markovića oslobodio optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo u podstrekavanju, a okrivljene Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo teško ubistvo.

Apelacioni sud je podsetio da je posle održane sednice veća u aprilu prošle godine odlučilo da otvori pretres pošto je „osnovano izjavljenim žalbama ukazano da je prvostepeni sud i u ponovljenom postupku učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka zbog kojih nije bilo moguće ispitati pravilnost i zakonitost pobijane presude, a takođe nije postupio po nalogu drugostepenog suda i nije otklonio nepravilnosti na koje je ukazano ranije donetim rešenjem Apelacionog suda što je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude“.

Prvostepeni sud je, kaže se dalje u odluci Apelacije, „presudom koja se napada žalbama prekoračio optužbu, povredio identitet optužbe i presude i nije rešio predmet optužbe, a pritom je i selektivnom ocenom dokaza u potpunosti zanemario određene činjenice koje proizlaze iz izvedenih dokaza, a koje međusobno posmatrane pružaju osnov za drugačije presuđenje“.

Sud je doneo odluku da na pretresu pred drugostepenim sudom ponovo ispita svedoka oštećenu Branku Prpa, Milorada Ulemeka, Miloša Simovića i Aleksandra Simovića i da izvede dokaze čije izvođenje je odbijeno od strane prvostepenog suda.

U odluci drugostepenog suda se podseća da svedoci Ulemek, te Miloš i Aleksandar Simović nisu želeli da odgovaraju na postavljena pitanja suda i stranaka i uskratili su svedočenje.

„Sud je pročitao njihove iskaze koje su dali pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, kao i iskaze Dejana Milenkovića i Miladina Suvajdžića, koji su se izjašnjavali samo o informacijama koje su od nekog čuli, pritom isti sadrže i potpuno različita izjašnjenja, a s obzirom na to da su izjavili da o ovom događaju nemaju neposrednih saznanja, Sud je utvrdio da su iskazi ovih svedoka iz istrage ne samo nepouzdani, već i da se ne mogu sa sigurnošću prihvatiti kao istiniti“.

Apelacioni sud zaključuje da tokom postupka nije utvrđeno postojanje organizovane kriminalne grupe, niti je utvrđeno ko je, kada i gde, kao što se navodi u dispozitivu optužnice, učestvovao u sačinjavanju prethodnog dogovora i plana za lišenje života vlasnika, direktora glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista “Dnevni telegraf” i nedeljnika „Evropljanin” Slavka Ćuruvije. Prema njemu, nije izveden nijedan dokaz u prilog navodima optužbe, da je takav nalog dat od strane NN lica “iz najviših struktura vlasti”.

Za apelaciju ni navodi da je Radomir Marković, u to vreme načelnik RDB-a, upoznao šefa beogradskog centra Radonjića sa planom o lišenju života novinara Slavka Ćuruvije, odnosno da mu je preneo plan i tako ga sa umišljajem podstrekao da pripremi njegovu fizičku likvidaciju, „nisu potkrepljeni nijednim izvedenim dokazom“, te stoga logičko zaključivanje prvostepenog suda samo na osnovu odnosa subordinacije između okr. Markovića i Radonjića, nije moglo biti prihvaćeno.

Takođe, tvrdi da nije izveden nijedan dokaz koji bi potvrdio navode optužbe da je Radonjić postigao dogovor o neposrednom izvršenju ubistva sa  Kurakom i Romićem.

Apelacioni sud je, navodi se u odluci „nesporno utvrdio da su operativno tehničke mere tajne kontrole telefonskih razgovora i mere tajnog praćenja i osmatranja prema Slavku Ćuruviji primenjivane i pre dolaska Radonjića na mesto načelnika CRDB Beograd, te da su bili ispunjeni svi propisani uslovi za tajno praćenje sada Slavka Ćuruvije do momenta njegovog prekida, te da je ova mera primenjena kao uobičajeni metod i redovna službena radnja iz delokruga nadležnosti Resora državne bezbednosti i zasnovana na odgovarajućim propisima, te nije dokazana teza optužbe da su nalozi za primenu operativno tehničkih mera bili dati u cilju lišenja njegovog života“.

Takođe, Apelacioni sud kaže da je „utvrdio da se beli Golf 3 koji se navodi u optužnici nije nalazio na licu mesta“.

Podseća i da se svedokinja Branka Prpa dosledno tokom postupka izjašnjavala o činjenici da lice koje je lišilo života Slavka Ćuruviju nisu ni Kurak ni Romić i da je to ponovila i na pretresu pred drugostepenim sudom.

Apelacioni sud je na pretresu odbio predlog odbrane da se izveštaj o presnimavanju, forenzičkoj analizi i pregledu pohranjenih podataka o ostvarenom telefonskom saobraćaju od 12. februara 2012. godine, potpisan od strane D. J, V. Đ. i Dragana Kecmana, sa pratećom dokumentacijom, izdvoji iz spisa kao nezakonit.

„Nakon što je ovaj dokaz detaljno razmotren kako sam za sebe, tako i u vezi sa ostalim izvedenim dokazima, drugostepeni sud je našao da se isti ne može prihvatiti kao pouzdan i verodostojan i da se na njemu ne može zasnovati činjenično stanje u ovom krivičnom postupku, iz razloga koji su detaljno obrazloženi u odluci drugostepenog suda“, kaže se u odluci apelacije.

„Činjenica da je pok. Slavko Ćuruvija bio kritičar tada aktuelne vlasti, za ovaj Sud nije sporna, ali s obzirom na to da je u odnosu na okrivljene doneta oslobađajuća presuda, to se Sud nije ni mogao upuštati u motive izvršenja ovog krivičnog dela“, kaže se u poslednjoj rečenici odluke Apelacionog suda.

O presudi je odlučivalo veće Apelacionog suda u kojem su bili Nada Hadži Perić, Vesna Petrović, Dragan Ćesarović, Marko Jocić i Dušanka Đorđević.

RUŽIĆ: PRESUDA NE MOŽE DA BUDE IZMENjENA
„Nema dalje procedure, presuda je pravosnažna. Tužilac može da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti (to je vanredni pravni lek) ali i da Vrhovni sud utvrdi da je povređen zakon, presuda ne može da se menja na štetu optuženih, budući da su oni oslobođeni“, rekao je advokat porodice Ćuruvija Slobodan Ružić za portal Raskrikavanje.

Izvor. Fondacija "Slavko Ćuruvija"