Лесковачки функционери заборавили да пријаве своју имовину

Први међу једнакима је градоначелник Лесковца Горан Цветановић као претпостављени „немарнима“ који  је још 2014. године новчано кажњен са 60.000 динара јер  није обавестио Агенцију о ступању на јавну функцију у том органу. 

Ово су немарни функционери

Одељење за контролу имовине и прихода функционера објавило је списак на којем се налазе сви чланови лесковачког Градског већа, заменик и помоћници градоначелника, председник Скупштине града и неколико начелника управа који су закаснили у достављању извештаја о имовини и приходима по ступању на функцију.

Опомене су уручене заменику градоначелника Драгану Јовановићу, помоћницима градоначелника Зорану и Јовану Јанковићу и Милану Миленковићу, тадашњем председнику Скупштине града Живојину Стефановићу и његовом заменику Милуну Динићу, као и секретару тог тела Зорану Вукашиновићу.

Сви тадашњи градски већници су такође повредили Закон о Агенцији за борбу против корупције и против њих је покренут поступак: Срећко Стаменковић, Александар Ђуровић, Ненад Филиповић, Јасмина Ранђеловић, Братислав Здравковић, Јована Тасић, Оливер Антанасијевић и Драган Савић.

Опоменуто је и неколико начелника градских управа међу којима су начелница Друштвених делатности Сузана Станковић – Илић, Слодобан Милошевић начелник Општих послова, начелник Управе за јавне набавке Зоран Новаковић и тадашњи начелник Управе за инспекцијске послове Братислав Јовић.

Члан 43 став 2
Орган у коме функционер врши јавну функцију, дужан је да обавести Агенцију да је ступио на функцију, односно да му је функција престала, у року од седам дана од дана ступања на функцију или њеног престанка. Агенција води Регистар функционера.

Функционер је дужан да у року од 30 дана од дана избора, постављења или именовања поднесе Агенцији извештај о својој имовини и приходима, односно праву коришћења стана за службене потребе и о имовини и приходима супружника или ванбрачног партнера, као и малолетне деце уколико живе у истом породичном домаћинству, на дан избора, постављења или именовања.

Ако по истеку рока не достави Извештај, Агенција о томе обавештава орган у коме функционер врши јавну функцију.

Извештај се подноси и у року од 30 дана од дана престанка јавне функције, према стању на дан престанка јавне функције.

Једноставно – ЗАБОРАВИЛИ

Лесковачки функционери се бране “превидом” или да су једноставно заборавили да пријаве имовину.

„Једноставно сам заборавио. У том тренутку сам имао тешку операцију срца. Након што је опомена стигла детаљан извештај сам послао огенцији тако да против мене никада није покренут прекршајни поступак”, каже за Југмедиу помоћник градоначелника Зоран Јанковић.

Начелница Друштвених делатнсости тврди да је дошло до ненамерног превида.

„Када сам ступила на поверену функцију затекла сам много недовршеног посла у свом сектору. Са својим тимом сам се борила да све завршимо на време. Знала сам да морам да пријавим имовину али од силних обавеза сам то превидела. Градоначелник нас је касније упозорио и послали смо извештаје. Немам шта да кријем” истиче Сузана Станковић Илић.

Градоначелник плаћао и туђе казне!

У локалној самоуправи потврђују да је градоначелник, као претпостваљени, морао да плати одређене казне зато што су његови потчињени задоцинили с пријавама имовине.

„Дошло је до неадекватног обавештавања самих функционера у ком року је требало то да ураде. Ту је можда мало заказала и надлежна градска служба”, каже ПР градоначелника Лесковца Сања Цонић.

Она тврди да је Горан Цветановић сам платио те казне.

„Он је новац извадио из свог џепа и овај превид није коштао ни динара грађане Лесковца. Апсолутно, то је и морало да се плати. Сви су схватили да су погрешили. Сада се то ради на време, градоначелник их стално упозорава”, истиче Цонићева, која новинару Југмедие није саопштила укупан износ плаћених казни.

Кажњавани и у претходној власти

И бившем народном посланику Живојину Станковићу (ДС) досуђено је да плати казну од 60.000 динара јер није на време доставио извештај о имовини и приходима по ступању на функцију. Поступак је касније „обустављен због застарелости”.

Међу немарнима су и Миодраг Јанковић, председник Основног суда у Лесковцу, некадашњи помоћник градоначелника Лесковца Слободана Коцића Милорад Младеновић, као и бивша директорка Лесковачког културног центра Тамара Гојковић.

20 година се чека на Закон о пореклу имовине.

О Закону о пореклу имовине говори се од 6. децембра 2001. године када је тадашњи члан владиног Савета за борбу против корупције проф. др Чедомир Чупић први покренуо јавну расправу. Од тада до данас, закон је најављиван тачно 20 пута.

Закон о пореклу имовине или најважнији антикорупцијски закон, како га многи називају, још нема ни нацрт. Почетком ове године премијер Александар Вучић је изјавио да је у плану да током 2015. закон буде усвојен, истичући да су најпре потребни разговори са коалиционим партнерима.

За сада у нашем законодавству постоје одређени механизми који се односе на само део онога што би регулисао будући закон. Док Пореска управа (ПУ) покушава да утврди и открије све оне који су своју имовину сакрили и обавезује их да на ту имовину плаћају порез, Агенција за борбу против корупције фокусирана је само на фукционере, њихову имовину и приходе и има развијен механизам њихове провере.

ЈугМедиа