Лесковачки недељник ,,Наша реч’’ поново на киосцима

Љиљана Стојановић, позната новинарка из Лесковца, дописница агенције ,,Фонет’’, заступник државног капитала и главни и одговорни уредник ,,Наше речи’’, каже да овај лист једино припада Лесковчанима и то се показало и претходних дана, јер су многи поздравили његову појаву, али су нека веома узнемирени, што је прави знак значаја и важаности овог гласила.

Стојановићева истиче да једино жели да ,,Наша реч’’ настави да постоји. Искрено мислим – појашњава Стојановићева - да је, у односу на чињеницу да ,,Наша реч’’ постоји 67 година, најмање важно како се зове онај ко је тренутно уређује и да треба подржати традицију и институцију, не желећи јој крај због личних анимозитета према било коме.

После прватизације 2007. године, Наша реч је редовно излазила до 21. новембра 2008. године када се појаиво последњи број који је уредио Љубиша Динчић, дугогодишњи новинар Наше речи.

-Веома ме обрадовала појава ,,Наше речи’’ и поздрављам ,,другу младост листа’’, јер је то једини начин да по одлуци Основног суда у Лесковцу добијем својих пет милиона динара, колико сам током 2007. и 2008. године позајмљивао листу – истиче Љубише Динчића, главни и одговорни уредник ,,Наше речи’’ у време приватизације.

Динчић оцењује није тачна тврдња која се често пласира да је ,,Наша реч’’ ,,пример лоше приватизације, јер је током 2007. године, са тридесет запослених, предузеће први пут у својој историји пословало позитивно, са остатком дохотка од близу 200.000 динара.

-Да би се лист сачувао, не само због традиције која траје 65 година, него и оволиког броја запослених, власник је продао стан и сав новац уплатио на рачун предузећа. То је права истина која се прећуткује – појашњава Динчић.

Динчић тврди да је заједно са сином Николом, који је био директор фирме и формални власник ,,Наше речи’’, у адаптацију редакције ,,Наше речи’’ уложио више од милион динара властитог новца, а лако се може проверити, наводи он, да власник листа никада није подизао плату, већ је новац остајао на рачуну предузећа.

-Такође се може утврдити – наставља Динчић – да је власник током две године

приватизације, у више наврата уплаћивао новац за очување ликвидности предузећа у износу од преко једног милиона динара. Уложио сам све, сав новац од продаје стана уплатио на рачун предузећа и данас без посла живим као подстанар! – наводи Љубише Динчића и закључује:

-,,Наша реч’’ је престала да излази зато што није одговара овдашњим градским челницима, који су и јавно изављивали да ће је затворити јер је лист био независтан, износио истину о свему и два пута је током 2008. године проглашаван за један од најбољих регионалних листова у Србији!

-Очекујем да Основни суд у Лесковцу донесе одлуку по подигнутој оптужници за злоупотребе, а ја нисам ни полицајац, ни судија и не пада ми напамет да се са било ким упуштам у дискусију о стварима које су предмет полицијских и правосудних органа – каже Љиљана Стојановић, главна и одговорна уредница Наше речи уз нагласак да она и сви сарадници листа припремају недељник Нашу реч - потпуно бесплатно!