Лесковац: судије не поштују закон!

ЛЕСКОВАЦ – Моју правду је украо некадашњи Општински, а сада Основни суд у Лесковцу. Иако имам извршно решење о наплати потраживања у износу од готово милион динара, случај се не решава! – каже Горан Петковић, који је недавно недељу дана штрајковао глађу испред ,,палате правде’’ у граду на Ветерници.

Петковић наводи конкретна имена судија који не поштују закон. Против њих је поднео и кривичну пријаву Управи полиције и тужилаштву, али за сада нема епилога.

-Њима је лако јер их неко штити, а годинама сам без посла, после приватизације фирме у којој сам радио, не могу да прехраним породицу и тешко сам болестан – каже Горан Петковић, гласом који јасно упућује на закључак да је ,,мали човек’’ немоћан пред неправдом.

У центру Јабланичког округа, говоре сва истраживања, једна од најслабијих ,,карика’’ је – правосуђе. Спорови трају дуго, за један број судија се слободно може рећи да су недостојни те дужности, јер су против њих поднете кривичне пријаве, а има и ,,делилаца правде’’ који нису прошли реизборност због – незнања и нерада!

,,Велика реформа српског правосуђа’’ на примеру Лесковца није положила испит. Уместо да се предмети брже решавају, судије су све неефикасније, а судећи по досадашњим анализама, стање ће ове године бити још неповољније.

Колико је проблем озбиљан довољно говори пример Основног суда у Лесковцу. Уместо за шест месеци, како је законом предвиђено, радни спорови се овде не решавају годинама. Тренутно није решено више од 1.900 радних спорова. Ипак, прави пример за нерад је предмет који потиче из 1988. године, али је неизвесно да ли ће и када тај случај, односно радни спор добити епилог!

-У Основном суду, међу предметима из радних односа, више од 420 тзв. старих, што представља велики проблем! – истиче Небојша Лазић, в.д. председника.

За овако неповољно стање Лазић проналази објективне разлоге – недостатак судија – али додаје да су томе кумовале и бројне субјективне слабости, којих је у овом, како и другим судовима, на претек!

Председник Лазић не очекује да ће се ажурност у решавању радних спорова поправити, јер у просеку сваки судија има 319 предмета, међу којима је више од 70 старих случајева.

Највећи број радних спорова се односи на престанак радног односа, враћање на рад или исплату зарада и уплату доприноса фондовима ПИО и здравственог осигурања.

В.Д. председника Основног суда у Лесковцу Небојша Лазић истиче да странке које су незадовољне брзином решавања радног спора могу да се обрате председнику или судији износећи конкретне притужбе и у том случају захтева се од судије да буде ажурнији у доношењу пресуде. Нажалост, пракса је показала да ни после интервенција стање није повољније, односно да се предмети не решавају онако како је предвиђено законом.