Немају пара за казне, иду у затвор

У Врању се људи све чешће одлучују да због прекршаја оду у затвор уместо да плате новчане казне које, и кад су мале, тешко оптерећују њихов буџет.

У Прекршајном суду у Врању кажу да је криза натерала људе да и због неких минималних прекршаја бирају затвор - боље им је да буду пет дана у затвору него да им кућни буџет остане без 5.000 динара.

„Ранијих година било је незамисливо да неко за минималну казну од рецимо 5.000 динара радије иде у затвор. Готово да не могу да се сетим оних који су новчану казну замењивали затворском. Али у последњих годину дана, када већина људи једва саставља крај са крајем, чак и минимална новчана казна може бити значајно оптерећење за кућни буџет“, каже Драган Станковић, в. д. председника Прекршајног суда у Врању.

У Прекршајном суду кажу да су се наслушали свега и свачега.

„Људи који овде дођу углавном се осећају непријатно, али од почетка године двадесетак људи са територије града се определило за затворску казну, иако новчану казну законски могу платити чак и у три рате. Дођу овде и неки наши пријатељи и познаници, мали је ово град. Ево пре пар дана дошао је човек који није везао појас и уместо да плати новчану казну од 5.000 динара он се определио за неколико дана затвора. Велика је криза, шта ће људи, криза их тера у затвор“, причају у суду.

Међу „прекршајцима" који су боравили у затвору има и повратника.

Други пут је лакше

„Кад људи виде да то није ништа страшно, други пут се лакше одлучују да одлеже неколико дана у затвору. Неки кажу да је боље да њих држава храни у затвору, него да они пуне буџет. У сваком случају, сигуран сам да нико из хира не бира затвор, али просто људи немају пара“, каже судија Станковић.

Законска регулатива каже да се у затвору може боравити најдуже 60 дана без обзира на висину новчане казне. Један затворски дан вреди 1.000 динара, па ако суд донесе решење по коме се онај који се оглуши о закон мора да плати 30.000 динара, може се определити за 30 дана затвора.

У затвор јер није везао појас

„Нисам везао појас, јер сам хтео да препаркирам ауто. Нисам криминалац није ме срамота да одем и одлежим пет дана у затвору. Па ја радим за 20.000 месечно, и тим парама издржавам породицу. Нећу да мојој деци узмем из уста тих 5.000 динара и дам држави која ме је оставила на улици. Ово ми се дешава други пут, тако да већ знам шта ме чека. Ништа страшно, топло је, имаш три оброка дневно. И то је за људе“, каже М. Д., бивши радник „Јумка".