Nemaju para za kazne, idu u zatvor

U Vranju se ljudi sve češće odlučuju da zbog prekršaja odu u zatvor umesto da plate novčane kazne koje, i kad su male, teško opterećuju njihov budžet.

U Prekršajnom sudu u Vranju kažu da je kriza naterala ljude da i zbog nekih minimalnih prekršaja biraju zatvor - bolje im je da budu pet dana u zatvoru nego da im kućni budžet ostane bez 5.000 dinara.

„Ranijih godina bilo je nezamislivo da neko za minimalnu kaznu od recimo 5.000 dinara radije ide u zatvor. Gotovo da ne mogu da se setim onih koji su novčanu kaznu zamenjivali zatvorskom. Ali u poslednjih godinu dana, kada većina ljudi jedva sastavlja kraj sa krajem, čak i minimalna novčana kazna može biti značajno opterećenje za kućni budžet“, kaže Dragan Stanković, v. d. predsednika Prekršajnog suda u Vranju.

U Prekršajnom sudu kažu da su se naslušali svega i svačega.

„Ljudi koji ovde dođu uglavnom se osećaju neprijatno, ali od početka godine dvadesetak ljudi sa teritorije grada se opredelilo za zatvorsku kaznu, iako novčanu kaznu zakonski mogu platiti čak i u tri rate. Dođu ovde i neki naši prijatelji i poznanici, mali je ovo grad. Evo pre par dana došao je čovek koji nije vezao pojas i umesto da plati novčanu kaznu od 5.000 dinara on se opredelio za nekoliko dana zatvora. Velika je kriza, šta će ljudi, kriza ih tera u zatvor“, pričaju u sudu.

Među „prekršajcima" koji su boravili u zatvoru ima i povratnika.

Drugi put je lakše

„Kad ljudi vide da to nije ništa strašno, drugi put se lakše odlučuju da odleže nekoliko dana u zatvoru. Neki kažu da je bolje da njih država hrani u zatvoru, nego da oni pune budžet. U svakom slučaju, siguran sam da niko iz hira ne bira zatvor, ali prosto ljudi nemaju para“, kaže sudija Stanković.

Zakonska regulativa kaže da se u zatvoru može boraviti najduže 60 dana bez obzira na visinu novčane kazne. Jedan zatvorski dan vredi 1.000 dinara, pa ako sud donese rešenje po kome se onaj koji se ogluši o zakon mora da plati 30.000 dinara, može se opredeliti za 30 dana zatvora.

U zatvor jer nije vezao pojas

„Nisam vezao pojas, jer sam hteo da preparkiram auto. Nisam kriminalac nije me sramota da odem i odležim pet dana u zatvoru. Pa ja radim za 20.000 mesečno, i tim parama izdržavam porodicu. Neću da mojoj deci uzmem iz usta tih 5.000 dinara i dam državi koja me je ostavila na ulici. Ovo mi se dešava drugi put, tako da već znam šta me čeka. Ništa strašno, toplo je, imaš tri obroka dnevno. I to je za ljude“, kaže M. D., bivši radnik „Jumka".